Dakle, mene ljudsko licemjerje tako zamara. Ali jako. Dakle, pod psihologijom smo imali onu glupu igru (koja mene svejedno zabavlja), da donesete kovertu s svojim imenom na njoj, i papirića onoliko koliko ljudi ima u razred - 1. Vjerojatno već kužite o čemu se radi. I da, moram reći da su gotovo sve poruke bile: ''Simpatičan si, jako inteligentan, svadljiv bla bla bla.'' Tek sada vidim kako su mi ti ljudi u razredu samo stranci s kojima provodim previše vremena. No, ima tu ljudi koji su mi prirasli srcu. Ban, Buljac, Hoyt, Grgas, Kranjec, Tin, Danijela, Jopa, Iva, Barbara i još možda dvoje ili troje. I njih cjenim, jer me ne hvale samo, jer ih znam iživcirati kao oni mene. Jer kuže moje mane kao i moje vrline.
Ostatak je tako licemjeran bio. Zapravo ne svi, no velika većina. A zna se da se ne volimo. I da se nikad niti nećemo voljeti. Jer me mrze, a zna se da je u ljudskoj prirodi mrziti ljepše, talentiranije i pametnije od vas. Tako da me libo racku. Lažite vi meni u facu koliko hoćete, ja znam što vi zbilja mislite. No dosta o tome. Nakon par mjeseci bijah na kavi s Chlaf. I o čemu smo pričali? Iskreno, ne sjećam se. No bilo je smijeha.
Prolazim s 3.875 u najgorem slučaju, 3.935 u najboljem. Sve ovisi o fizici, koju bi kao trebao učiti.
Kaj se benda tiče, ide nabolje, preko praznika budu probe. Tako da očekujete novosti uskoro.
Ima li tko nekakav cd od the Jama?
Post je objavljen 20.12.2006. u 10:40 sati.