Mukama je kraj. Bog blagoslovio praznike! Pa makar na tri tjedna, to je isto nekaj...
Ah, dobro... U školi je koma jer sam glupi 8. razred al ipak ne smijem poželjeti kraj godine...
To znači samo jedno - nema više 8.c. Nikad na Svijetu nije bilo ljudi koje sam toliko voljela i za koje sam se tako vezala.
Nekima mi ne značimo toliko puno, ali ja znam par osoba koje bi i život dale za druge članove našeg razreda.
Bez obzira na to što ne vole svi sve, ja imam za svakog iz razreda bar jedan pozitivan osjećaj.
To je fakat tužno i već danas plačemo zbog našeg kraja. Možda malo prečesto spominjem to, ali stvarno ne želim da dođe taj zadnji dan.
Kad mi odemo iz škole, titulu najboljeg razreda od mene dobiva 6.e. Oni su tak super. Možda nisu cekači al su zakon.
S dekačima se više ne tučemo kao u nižim razredima, sad se više borimo za to tko će imati bolje ocjene... I naravno mi uvijek pobjedimo iako su se dekači jako popravili. Sad s njima više nismo u užasnim, nego u prijateljskim odnosima.
Kad idemo van i kad svi iz mog razreda odu doma, dođem kod dekačica. Super su i nadam se da ne misle loše o meni.
Od nervoze mi je prvi sat bilo užasno hladno (a i prozor je bio otvoren :P). Trebala sam među još devet njih odgovarati fiziku za 4. Treala sam napisat formule i mjerne jedinice na ploču, nisam još ni završila ona meni da 4 :D haha zakon...
Da nisam dobila jedan na kvadrat iz testa, mogla bi imat i 5, al dobro sad... Bit će u drugom polugodištu (nadam se :D).
Ah, to uvijek kažem... Sljedećeg polugodišta ću se više potrudit, pa onda sljedeće godine ću se više potrudit.
A sad? Gdje je "sljedeća godina"? Više nema 'godine' u sljedećem polugodištu. Samo polugodište.
Morat ću zamolit mamu i tatu da mi oduzmu moj dragi laptop i da mi ga ne daju do kraja godine tak da ne radim niš neg sam učim. A šalim se, ne dam ja svoju ljubav :) taj laptop meni znači previše :P
Pod matišom nismo radili skoro niš, radili smo nekaj novo kaj ja uglavnom kužim al nisam kužila s razlomcima :P
Ma opet neš sa kvadriranjem i korjenovanjem... Jebiga svi radimo greške...
Svi smo mi ljudi...
Profa ne zna kolko iam iz matiše :( sad živim u neznanju. Usrano.
Pod hrvatskim smo obrađivali jednu priču "Na Badnjak" i morali smo pisat neke opise nekog lika i neke slike kajaznam, onak, ja sam cijelu stranu popunila jer mi se baš dalo pisat...
Ah, jadni mi, cijela 3 tjedna nećemo trebat pisat ='[ hahaha jebiga ovo je zakon
Ipak niš od Nove, Ivo je prvo rekao da možda nećemo moć jer nea WCa al nama je ok da piškimo u šumicu al dobro sad...
Nismo iali tjelesni pa smo ida, Veba, Maja, Bara i ja obavile neki mali "šoping" (haha) i vratile se kod škole a dok smo se vraćale je Ivo poslo Maji poruku da nećemo moć kod njega. I sad nam je fakat bed, ne znamo di ćemo, niš ne znamo.
Ines veli da ona neće doć jer se dogovorila sa sestričnom i ljutim se na nju jer sa sestričnom može slavit još nekih 50-60 godina a s nama više nikad! Mislim može s nekima od nas al ne sa ovakvom jakom organizacijom! Bar 10 će nas bit, a treba nas bit sveukupno oko 15-ak. I opet, znamo ko će sve doć, ko bi dao sve za tu Novu.
Bilo bi super da možemo kod mene slavit al čim sam ja mami rekla za to ona je rekla "Nemoj ni slučano kod nas da to bude!"
ja onak, dobro...
Poslije škole sam otišla kod Bare na nekih pol sata pa su mi starci rekli da dođem doma jer moram jest i rekli su mi a dofuram ja Baru sim pa i jesam.
Zajebavali smo neke likove na vip chatu, bio je jedan Hitler i jedan Führer, a ja sam bila Eva Braun pa sam ih malo zezala...
Haha al kako je to smješno! Fakat zna bit za crknut od smjeha.
U isto vrijeme sam se dopisivala i s Ivanom (buraz od Karla iz 6.e). On je tak zakon. Nismo se nikad upoznali al pošto dugo znam Karla tak sam se s Ivanom recimo upoznala prek chata. I super mi je. I sad ne znamo kaj će bit... :)
Well... Danas sam se opet posvađala s Rubom al sam ga pitala oćemo se pomirit pa smo se pomirili... Znate kaj mi smo jedni užasno komplicirani priatelđi, al baš zato je zabavno. Danas se nismo šorali.
Ja sam njemu rekla da si trea ispravit zube i ćube a on je meni reko da sam zeko. Ono, dečko, daj, malo živiš u prošlosti...
Ruba zna bit super al se uvijek svađam s njim i pošto mu nijedna cura nema muda reć da je umišljen i to, rekle smo mu Antonia i ja prošli tjedan ali ta spika još nije gotova... Ja njemu još uvijek znam reć nekaj kaj me smeta i to mu velim svaki dan jer sjedi ispred mene i uvijek kad ga zovem neće se javit. Ma ne mislim ja uvijek sve kaj velim o njemu al me nekad tak jako zna iživcirat...
Danas je Tin htio Stefanin broj. Ne znam jel za njega ili za malog Stjepana (kak je reko) al uglavnom... Well moji frendovi znaju na kaj mislim lol...
Još samo 6 dana do BOŽIĆA! Obožavam taj dan... A on traje toliko kratko! I na samom kraju, kad ideš čoriti želiš da nije kraj, da još malo traje, da ne prođe jer će sljedeći put doći za 365 dana... A to je puno!
Božić mi je definitivno najdraži dan u godini. Tako je lijep, opet, sve svijetli i svi su ljudi dragi.
Nema zlog čovjeka na Božić. Svima nešto dirne srce i dušu i ne možeš biti zao na tako lijep dan.
Nadam se da ćemo osim ovih uobičajenih poklona svi dobiti i neki posebni poklon, neki - kako da kažem, neki lijepi poklon koji se ne sastoji od neke materije nego baš nešto lijepo... Prijateljsko...
Ah, nemrem objasnit. Jednostavno nešto lijepo što nije predmet...
Sjetila sam se - nešto od srca.
Ah, eto, to bi valjda bilo sve. Opet mali post, al kaj bi ja sad je 00:00 pa me to jebe nebum se mogla zdić sutra :P
Bum se zdigla oko 11 al ni to mi se ne bu dalo haha ja sam ljenčina... Al dobro kaj je tu je sama sam si kriva...
Moram još sutra ujutro Beti dizajn napravit sad nisam stigla sorry Beta fakat al isto ti je...
Dobro ljudi idem ja onda
CIAO <33
Post je objavljen 19.12.2006. u 22:58 sati.