Neka poznata, ili mozda ipak nova, hladnoca i samoca uvlace mi se pod kozu, u misli. Vec poznati scenarij blagdanske euforije, svi se nekamo zure, svi nesto kupuju, svi nekako razdragani, …mali paketici, veselih boja..
Ima li itko tko bi znao zapakovati moje suze, u mali paketic, koji bi nekako dosao k tebi da te ugriju, da ti ne bude hladno, jer ne volis zimu.
I sada te vidim kako sjedis pred kaminom i strpljivo slazes u njega drva, jedno po jedno, sve do vrha, da bude toplo, toplo svima …
A ja?, da, a ja?, sta ja?
…pa da se i ja pokusam pozuriti…
zaliti kako sam stigla obaviti kupovinu, pospremiti i…
bas u zadnji tren…kazem, da pokusam...
mogu pokusati, mislima, jer niti to ne mogu dugacije, mogu samo mastati, zeljeti, da si tu, da me cujes, da odlozis knjigu i kazes…napravi kako zelis, ma ne kako zelim, nego kako mogu, a ne mogu nikako, jer eto... ne mogu…
ostavljeno mi da mogu samo misliti, ali to je danas tako bolno.
Post je objavljen 19.12.2006. u 11:32 sati.