Da, da,da...Zoki i ja smo prekinui...kak mi ta recenica grozno zvuci, a vjerujte mi, grozno se i osjecam. Mislim, na neki nacin je mozda i bolje tako, ali uzasno mi fali, a tek je maloprije otisao... Da, otisao je, otisao zauvijek... Cak je i Lino cvilio na prozoru za njim, taj mali pesonja ga tak obozava...
A bilo mi je tako ljepo s njim, ali necu se zavaravat , bilo je i losih stvari i to dosta, ali uvijek sam se trudila prec preko njih i jesam, presla sam jer ipak sam ga voljela. Mislim da ga jos uvijek volim ali ne ko prije, volim ga na neki drugi nacin i jako mi je stalo do njega. Lino tu i tamo zacvili, neznam zasto, ali mislim da osjeca da ga nema. Da, i njemu ce jako falit...
Neznam vise sto da kaze,m osim da mu zelim da bude sretan i da ga netko voli kao ja, i vise nego ja i da nade neku dobru curu i nju usrecuje kao mene...
Cesto ce mi biti u mislima i uvijek cu ga se sjecati, on je na neki nacin bio moj prvi decko...
I nadam se da cemo jednog dana moc na kavu otic zajedno i normalno pricat...
Nista ljudi, to je bilo to, ak nastavim, potopit cu tipkovnicu suzama...
Sad bi napisala da idem spavat al nejdem jer jednostavno ne mogu...
Zato vama zelim laku noc!
Post je objavljen 18.12.2006. u 23:45 sati.