Marketing
Razgovor za posao
Nakon tri sata sna jedva sam se probudila. Otišla sam se u kupaonicu srediti i iz kovčega izvadila svoju novu ljubičastu pelerinu jer je ona bila sva zamazana i poderana. Na brzinu sam se sredila, prekrila ogrebotinu i otišla do ravnatelja Dippeta na razgovor…
Lozinku sam znala tako da nisam imala problema kao nekad i ubrzo sam se našla ispred kabineta.
„Uđite!“-začuo se ravnateljev glas.
Ušla sam i kao obično osvrnula se po kabinetu koji je uvijek bio isti…
„Pa, gospođice Keira. Promatrao sam vaš životopis i mogu vam reći da je vrlo raznolik.
Ipak profesor iz tog predmeta će se vratiti za tjedan dana tako da vas mogu uzeti samo kao zamjenu i zvati vas kada bude potrebno.“
Odahnula sam. Već sam se zabrinula da ću stvarno dobiti posao, a to me nikada nije zanimalo, nisam se mogla zamisliti kao profesorica.
„Da shvaćam.“-pravila sam se kao da mi je to teško palo.
„Jednog dana…“-zastane pa nastavi: „Jednog dana ako se vaš rad pokaže učinkovit dobit će te stalni posao. Ovaj tjedan završava nastava i nama treba zamjena, pa bih vas zamolio da ostanete da kraja polugodišta u Hogwartsu.“
„Da naravno, nema problema. Drago mi je da sam dobila bilo kakav posao.“-odgovorila sam.
„Danas počinjete s nastavom. Dobit će te raspored poslije doručka, a ja ću vas predstaviti učenicima. Bit će te najmlađa zamjena u povijesti Hogwartsa, a i to će biti pristojno plaćeno.“-nasmiješio se, a zatim sam sišla na doručak…
Poslije doručka sam se otišla pripremiti za nastavu. Prvi na redu su bili 7. godina Gryffindora i Slytherina…
Nastava se održavala vani, a ja sam, začarala jednu lijepu i veliku ogradu na perivoju. Danas ću im pokazati Moonlight, znala sam da ona neće imati ništa protiv, a kao profesorica imala sam te ovlasti. Moonlight se nije bunila, ali s Anakinom sam imala problema jer je htio ići za njom tako da sam se pomučila da ga zaustavim…
Učenici su počeli škiljiti prema ogradi jer nisu mogli vjerovati očima.
Kada su svi bili na okupu, predstavila sam se. Bilo mi je malo neugodno jer oni su bili 5. godina kada sam ja bila 7. tako da su me poznali.
„Djevojke mogu prići jednorogu, a dečki neka ostanu kod ograde jer jednorozi više vole žensko društvo.“-obratila sam im se, a zatim upitala: „Tko mi može reći što je to jednorog?“
Jedna učenica je podigla ruku u zrak.
„Izvoli i predstavi mi se.“
Yocelin je od recitirala sve što je znala o jednorozima te je tako zaradila 10 bodova za Gryffindore, a odmah zatim je uslijedilo komešanje među Slytherinima.
„Ima li kakvih problema?“-upitala sam ih.
Jedan dečko je nepristojno rekao: „Koliko se ja sjećam vi ste bili Slytherin? Kako možete tako velikodušno dijeliti bodove Gryffindorima?“
„Lako. Isto kako mogu oduzeti 10 bodova Slytherinima. A vi mladi gospodine ako se ne upristojite letjet će te s nastave prije nego što kažete hipogrif.“-odbrusila sam mu i nastavila s predavanjem, kada mi je za oko zapela jedna usamljena djevojka koja je bila podalje od nas.
„Tko je to?“-obratila sam se učenicima i Yocelin mi je odmah odgovorila: „To je Rainy Dae Sorrowfee. Ona nije učenica, samo živi tu jer nema kamo. Dogodila joj se strašna tragedija i profesor Dumbledore joj je pružio ovdje dom.“
Nakon kraćeg vremena pozvala sam djevojku da nam se pridruži, na što je ona oklijevala, ali pogled na Moonlight ju je odmah naveo da se predomisli.
„Ništa čudno od profesoricu koja se kao učenica natezala s profesorom.“-začuo se glas onog drskog mladića iz Slytherina, očito mu je zasmetalo što sam pozvala bezjakinju na nastavu. „Da ste odmah napustili nastavu i iz ovih stopa se uputili u ravnateljev kabinet.“
Dečko se bijesno okrenuo i otišao.
„I da još nešto!“-doviknula sam mu. „50 bodova manje za Slytherine.“-ovo zadnje su Gryffindori popratili pljeskom…
Moji radni dani su se bližili kraju i došlo je vrijeme da se oprostim s kentaurima, Moonlight i Anakinom te da se vratim Seamusu u London. Jedva sam čekala da vidim Agathu i Irmu i da krenem u potragu za Božićnim poklonima…
Post je objavljen 18.12.2006. u 19:51 sati.