Još tjedan dana i božić! Svi vješaju lampice na borove ispred kuća, kite prozore, a adventski vjenčići već odavno vise po vratima... Mama mi voli lampice. Postavila ih je već oko vrata, oko prozora, na balkon, okitila drvo pred kućom i kao i ono iza kuće u vrtu... Još planira stavit lampice i na treću stranu kuće tak da se može uživati u treperenju lampica iz svih mogućih smjerova dolaska... Da živimo u Americi, uopće ne sumnjam da bi imali sobove, jelene ili zvijezde repatice po krovu...Kuća bi vjerojatno bila spremna za snimanje novog božićnog filma s Chevy Chaseom u glavnoj ulozi ili novog nastavka Sam u kući (jel 5 na redu?)...
Moram priznat, i meni se sviđaju te lampice....
Da bi majka mogla ostvariti sve svoje planove ukrašavanja bio joj je potreban šteker na balkonu. U pomoć smo pozvali električara. Ugradi on šteker, međutim, onaj bez poklopca koji sprečava kontakt struje i atmosferskih padalina. Pitam ja njega: "kaj nije malo opasno, ak kiša pada ukoso?...moglo bi pasti par kapi na šteker i....kuršlus, požar..." Odgovori on meni: "ne pada kiša s te strane"...!?...Još je promrmljao dva neartikulirana sloga... Naravno, nije on to sam tak rekao; izvadio je iz džepa kompas, razmotao meteorološke karte, pogledao ružu vjetrova, obratio pozornost na friške satelitske snimke ovog dijela Europe i položaj polja ciklona i anticiklona.... Iz jakne mu je slučajno ispao i popis vodostaja na Savi – Terezino polje (jedan-tri-jedan, sto trideset i jedan) te Dravi – Donji Miholjac (jedan-pet-tri, sto pedeset tri)...
Mislim da sam pronašao tri najgluplja posla koje je nemoguće izbjeći, a moraju se obaviti:
1. čekanje majstora
2. brisanje prašine
3. rezanje noktiju
Majstor je uvijek u gužvi. Kaže vam da će doći negdje prije podne. Vi ga morate čekati, njega (naravno) nema. Čekanje počinje oko 8 ujutro i traje bar do 14 sati. U tom periodu ne možete se maknuti nikam jer će on inače baš doć kad ste vi otišli po kruh ili novine. Obično se pojavi predvečer oko dnevnika. Ili dođe dan ranije kad kuća nikako nije spremna za bilo kakve radove. Naš električar iz gornje priče je za divno čudo došao u dogovoreno vrijeme.
Brisanje prašine je definitivno najbesmisleniji posao. Nikak se nemre obrisat. Ja sam već odavno odustao. Obrišem s suhom krpom tj. dignem prašinu u zrak i za najviše pol sata prašina se opet spusti u prvotni položaj. Nikakva pomagala – sprejevi ili mokre krpe ne pomažu. Samo odgađaju proces reoprašivanja za još nekih pola sata.
Rezanje noktiju. Slično kao i brisanje prašine, jedino se mora ponavljati otprilike svaka dva tjedna. Čemu služe ti nokti? Nije loše kaj rastu jer ak slomiš koji, može narasti novi...al da bi mogli rast sporije, mogli bi. Nikak nemrem nokt na desnom palcu ruke odrezat normalno. Uvijek prejako i onda boli par dana pa nemrem niš primit ili stisnut tim prstom.
Za kraj, par pitanja (koja nisu retorička):
Kak su ljudi rezali nokte prije 100 godina?
Kak su ljudi rezali nokte prije 200 godina?
Kak su ljudi rezali nokte prije 300 godina?
Kak su ljudi rezali nokte prije 500 godina?
Kak su ljudi rezali nokte prije 1000 godina?
Kad su ljudi počeli rezati nokte?
Post je objavljen 18.12.2006. u 17:57 sati.