Oni dani u mjesecu me tjeraju u emocionalni vrtlog požude i ljubomore. Slike su tako žive,stvarne. Patim od simptoma daydreaminga.
Vidim samo ruke. Predobre muške ruke . Na jednoj ruci je sat,na drugoj kožna narukvica. Ruke su na mom struku, naslonjene na moja bedra. Poljupci su brzi, ostajem bez daha. Stanko ima prčaste usne,male. U pozadini svira To mi radi,to mi radi,jer ti,možeš da mi radiš sve,jer ja, zaljubila sam se...
I onda. Sljedeća slika. On. i Ona. U masi,drže se za ruke. Ona drži njegovu ruku. Nije bezveze. Sve me prođe jeza.U glavi mi odjekne ..."ona je moja cura,volim ju i lijepo mi je s njom"...
Probudim se.
Drugi dio priče jeste fikcija ,samo strah. Ipak mislim da bi to u stvarnosti bilo još gore.
Ne!
Post je objavljen 18.12.2006. u 17:28 sati.