Vec tjedan dana svaku vecer, svako jutro i svaku neispunjenu sekundu u danu vrtim onaj film od pre jedno tjedan dana i ne nalazim odgovor...Jednostavno ga nema, nije ni blizu...nista...
Pokusavam da shvatim gdje sam, i jesam li uopce pogresila?Jesam li ja kriva, i je li uopce vazno ko je sad kriv?
Vjerovatno nije, sjecanje je prazna lupa koja sitne stvari uvelicava..
Ipak, samo retki nadju retke...a ja cini se nisam od tih retkih...I pouzdano osecam da bas On je...
Jednom su sadili lipu
Jednom su sadili lipu
stari Nestorov, gospon Ceda i jos jedan
bio sam nov u tom stripu
komsijin mali kog su pustili da gleda
Stari Nestorov, potpalivsi korov, tad rece mi
ti si mlad
ti ces dospeti za taj hlad
Jednom sam voleo zbilja
mislim na ljubav pravu, sasavu i silnu
vozio hiljadu milja
ko onaj ruzni Francuz u prelepom filmu
vukle me sine pod tocak masine
al' ona me spasila
sve je druge ugasila
Hej, sve to dodje na svoje
odavno pravila znam
samo tuge se broje
hej, opet tornjevi tuku na Svetog Luku
jesen je kriva, uvek me rasturi siva
Jednom je prosla kraj mene
sa tipom kog sam znao
tama da se javim
skrila je pogled na vreme
al' sasvim dovoljno za blues
u mojoj glavi
bezvezno zdravo i klimanje glavom
i sve sto vec sleduje
neka, lutko, u redu je
Jednom su palili lisce sa one lipe
dim je leteo do neba
na kom su (nema ih vise) stari Nestorov, gos'n Ceda i jos jedan
Ko nije drvo razumeo prvo
pa tek onda sadio
taj nije nista uradio
i shvatice kad-tad
da ne zna sta je hlad