Neki cudni vlakovi
prijatelju moj
cudan dojam
a normalna omca
spusta se sama
da zivot okonca
i da radost moja
zacuti
i druge ptice
pomuti
Necu u tebe da vjerujem
nedaco zivota
i uvela ruzo
maloga Princa
a neka me sramota
ako pogled spustih
i ponesoh drugi
iz odaja tudjih
a osudjen cekam
kraj stolice i zvone
koraci daleki
Daleko cu i poci
da mi nije muka
i ove bih noci
no uredno moram
pospremiti bastu
i tvrdo svoju
... okovati m a s t u
Post je objavljen 17.12.2006. u 23:42 sati.