Ewo ja pišem post jel možeta wjerowat i to nakon 100000000000000000 godina. Šta ja mogu kad mi je život dosadan ko govno (koja usporedba), pa neznam šta da pišem. Razmišljala sam da obrišem blog, al mi je žao prirasto mi srcu. Ovaj post pišem eto reda radi. Swe je tak glupo i jadno STRAŠNO. Vukla sam onaj papirić na wjeronauku šta moram radit ovaj tjedan piše da se trebam veselit tuđoj sreći (kad weć ne mogu swojoj) pa eto ja sam i sretna pogotovo zbog lucijane, wjerojatno znate o ćem se radi. Tak mi je jadno što više niko ne posjećuje blogove. Ja se tu dosađujem i slušam pjesmu KAJA, pa da crkneš. Trenutno nemam simpatiju, al se nadam da ću nać „neku srodnu dušu“ pa o ćem ja prićam tek mi je 12 godina. Ugl. U subotu smo tina,ivona i ja bila na kavi sa cornicom svašt smo se napričale (natračale) ma dušica moja. I za kraj molim vas da mi zaželite sreću. Pusa svima pogotovo tini,ivoni,lucijani (nezadovoljna sam sa j pa nek bude luciana mislim ipak sam ja andrea bez j ),ani i koornici. pusaaaaaaaaaaaewo nesto cakano
Post je objavljen 17.12.2006. u 22:51 sati.