Marketing
Ovaj stepen nam je dat zato što ni od koga nismo uzeli ništa
Jednog dana u Bagdadu, gradu nauke i znanja, izbi požar. Vatrena stihija odnese mnogo života. U medjuvremenu, dvoje hrišćanske djece popeše se na krov jednog dućana i počeše vikati:
-Upomoć!... Neka nas neko spasi!
A ko je smio da se baci u plamenu bujicu?... Vatra je prekrila djecu. Njohov vlasnik viknu :
-Ko spasi ovu djecu dat ću mu deset hiljada zlatnika!
Zlato je lijepo, ali je duša od svega sladja. Niko nije smogao hrabrosti da s ebaci u vatru. Odjednom se pojavi Ebu Husejn Nuri. Kada ugleda strašan prizor, spomenu Bismillu, baci se u plamen i spasi djecu.
Vlasnik djece ponudi Ebu Husejnu Nuriju zlato:
-O, dobri čovječe, ovo zlato je tvoje!
Allahov iskreni rob mu dade slijedeći odgovor:
-Uzmi ovo i zahvali svome Gospodaru. Ova deredža mi je data zbog toga što ni od koga nisam uzeo ništa!
Njihov svijet je nešto sasvim dugo… Oni su u potpunosti ispunjeni Allahovom ljubavlju. Danas je, pak, u duše postavljeno dunjalučko prijestolje, a glava svih grešaka je ljubav prema njemu…
Post je objavljen 17.12.2006. u 06:16 sati.