Bavit ću se jednom krajnje bedastom temom - cjepidlačit ću. Neću čak ni precizirati oko čega mislim - cjepidlačiti. Trebalo bi već sad biti - očito.
Jedna vrsta ljudi koja me je posebno fascinirala su - aforisti. Nije mi išlo u glavu(a ne ide ni sada, makar sam skoro postao jedan od njih) kako uspijevaju smisliti toliko rečenica koje su usto i - duhovite. Čitao sam tako masu tih rečenica i odmah potom ih - zaboravljao. Ipak, one su mi djelomično i ostajale u - pamćenju. Usudim se čak reći da sam od njih pomalo postajao - pametniji. Zato sam povremeno bio i ne tako oduševljen njihovim - umotvorinama. No, nisam se - bunio. Bio sam još u fazi kad nisam znao da ništa - ne znam.
Budući da mi je ta faza prošla, mogu stvari gledati i s druge - strane. I dalje često čitam aforizme, ali sad o svemu pročitanom i - razmislim. Često se i ne složim s tim što piše, makar ne obacujem mogućnost da sam u - krivu. Naprosto je činjenica da s odrastanjem sve manje sumnjamo u sebe, a sve više u - druge. Ne mogu joj se ne pokoriti, mogu je tek biti - svjestan. Iako ni to ne pomaže - puno. Više - šteti. Da ne znam da sam izvalio glupost, ne bi me to ni smetalo, barem dok me netko na to ne bi - upozorio. Ovako čamim u vječitoj dvojbi: izvaliti nešto glupo ili propustiti još jednu priliku da pokažem svijetu da - postojim.
..................................................................
Za zadnju priču sam dobio mahom pozitivne kritike. To me malo plaši jer poslije komplimenata redovito napravim nešto što ih opovrgne. Čini mi se da sam to ovdje već dvaput učinio.
Post je objavljen 16.12.2006. u 20:00 sati.