Pregled posta

Boli me džigerica, sunce da joj *ebem...

Ustadoh se danas oko 9:50, ćale me probudio, inače bi komila do podne. Onako sva, još u polusnu, odoh da skuvam sebi kafu (majke ti, ja definitivno radim najbolju kafu, ma koji Jakobs, Neskafe ili šta već...) i da zapalim dve-tri cigarete pa da krenem sa lenjčarenjem (da vidim je li slučajno ko pročitao moj blog i slično). Evo trenutno sedim za kompom i baš me ovaj bol u džigerici setio pretprošle subote...

E šta je bilo... Javi se meni Crvenka da slavi rođendan i da neki mrtvi predlog za proslavu. I ja se dosetih da ona poseduje prazan stan, ono, pa kad si mlad to ti je ludilo... I predložim da odemo kod nje sa flašom votke i da se naroljamo. Njoj se to, naravno, svidelo.

Okupile smo se nas četiri, njene najmilije drugarice, i ja navalila na votku, dok su ove druge pijuckale. Crvenka je sebi sipala pola-pola, ali je pila sporije, a ove dve su pile za jednog čoveka. I ja strustih pola flaše i od tad se jako malo sećam. Sećam se da sam se popela na stolicu i da sam pevala, pa se sećam da sam pričala nebuloze...
Uglavnom, u jednom momentu krene da mi bude sve gore i gore, vrti mi se sve živo, slika njene pokojne babe mi kruži oko glave, jo brate, nikad gore. I ja se zaletim u fazonu "BEEETMEEN" u zahod i izbljujem se ko luda. I stojim tamo neko vreme, vratim se na minut i ponovo mi pozli i ponovo se ispovraćam i tako petnaest puta.

Zove mene moj dragi u jednom momentu da vidi gde sam i kako sam... "Ćao, srećo, šta radiš?" upita me on, a ja prigrlila školjku i govorim: "Ma ništa... Bljuuuuuuv!"
"Srećo, jesi u redu?" upita on ponovo znajući pitanje nije baš najpametnije...
"JOK! Bljuuuuuuv!"
"Šta da radim srećo?"
"Drž mi društvo dok bljujem!" rečem ja, a on to i uradi. I počne da mi priča, ni sama se ne sećam šta, ali inspirisao me je pa sam se izbljuvala još jednom.

Kad je Crvenka ukapirala da to baš i nije u redu, jer nije da nisam nikad pila, odluči ona da nazove svoga dečka koji studira medicinu. I on joj veli kao: "Ako vi ne nazovete hitnu, ja ću iz susedne zemlje da je nazovem!" I upita je šta sam sve pila i uzimala. Ja rekoh votku i setih se da sam uzela SUMAMED!!! I na to Crvenku uhvati histerija i nazove hitnu. Sa druge strane se javlja neka KOKOŠ i govori: "Aloo?"
Crvenka: "Ovako, drugarica mi je popila pola litre votke uz sumamed, povraća konstantno, šta da radimo?!?"
Kokoš: "A ona se napila..."
Crvenka: "Koga sam ovo dobila? VATROGASCE?!?"
Kokoš: "A šta biste vi?"
Crvenka: "Pa pošaljite nekoga, mamicu vam... uffff!"
Kokoš: "Ajde, dobro, doći će neko..."

I dođe doktor skupa sa tehničarom kojemu je sve to skupa bilo simpatično. I Crvenka ispriča doktoru šta sam konzumisala a doktor se šlogira. I izmeri mi pritisak i rukom (koji je ovo vek?!?) mi izmeri temperaturu i kaže mi: "Imaš temperaturu, nizak pritisak i pijana si." Ja onako pijana popizdih i rekoh mu: "Pa dobro, je li možete nešto korisno da mi kažete?! Je li možete da mi ispumpate stomak? Vrti mi se, hoću da spavam- ne mogu! Kenja mi se- ni to ne mogu. Povraća mi se- i to me zajebaje!"
I doktor počne da se smeje i vrišti od smeha. A tehničar govori: "A slatka je cura." (to za mene, hehe ), što je svejedno bilo rečeno u krivom trenutku!

Na kraju su me smestili u krevet, ja sam se i tome odupirala, ali na kraju sam se po zadnji put izbljuvala i zakomila. To je bilo negde oko četiri časa ujutro, a oko šest sam se probudila i otišla kući. Spavala sam do 11:00 jer me probudila matorka koja je urlala na mobilni, pa sam nazvala Crvenku i dogovorila se s njom za kafu u gradu.

Dođe Crvenka po mene u roku od pet minuta (jer smo udaljene za samo jedno raskršće) i baš na putu prema kafiću izlete neka besna kola i skoro me pregaze! I ja gledam ko je unutra- ono moj pop sa ženom i detetom!
A ja sam mislila kako su naši popovi siromašni, tako nešto! To je crkva nešto očito donirala!

Tako da, eto, to je razlog zašto me i danas tu i tamo stegne džigerica. Dečice draga, ne piti sumamed uz alkohol!

Post je objavljen 16.12.2006. u 10:53 sati.