Marketing
U busu...
Uglavnom, da dovršim, saga se nastavlja... Dođem ja u bus, i svi oni penzioneri u poluraspadnom stanju su PONOVO srušili još jedan zakon fizike time što ih je bilo 20% više nego što bus može da primi i podnese. Bus se, vaistina, malo spustio tako da nije bio visok 2 metra, nego 1,70 metra... Ali dobro. Zgnječiše me ko bubu, nema teorije da im šta prigovoriš i to iz dva razloga:
1. svak od njih ima drveni štap, a ako si loše sreće ima metalni kojim može da te opizdi
2. ne možeš da dođeš do reči jer oni celo vreme melju o tome kako si ti govno, gad, malo đubre, naduvani lapan jer ti GNJEČIŠ NJIHOVE KOSTI!
I zar nije fascinantno da oni, koji imaju beskonačno mnogo vremena i da su oni ti koji mogu bilokad da odu na pijacu da kupe tri tone kupusa i krompira odaberu baš osam časova ujutro kad svi studenti i školarci idu na faks/u školu i od 1:00 pa do 2:00 kad se SVI VRAĆAJU!
A ovo sa štapom je živa istina, baš pre neki dan, baba nije mogla da uđe u bus pa je štapom BOLA (bockala) curu 
da joj se POMERI! MA GDE JE TU PRAVDA?!? 
Post je objavljen 15.12.2006. u 22:18 sati.