Gledo sam buffy da ne moram mislit malo ove dane...
naravno imalo je suprotni efekt... pogotovo rečenica
"understand we'll go hand in hand but we'll walk alone in fear"
...
istina...
al ne zato jer nas ljudi napuste... ne... nego kada nas je strah... mi se povučemo sami u sebe i ne damo nikome blizu... i tako sami pojačavamo svoje strahove...
ko postoji jedna izreka iz andromede... "the universe doesn't always give us what we want, it gives us what we need"
previše vremena sam provodio pomagajući drugima...
i dan danas neznam da li sam išta postigao...
moje baterije su prazne... neko vrijeme već radim an rezervi... al nemam više snage...
vrijeme je da počmem moliti...
moliti...
al kako?
Bože, daj mi ponovo snage da vodim ljude kamo si im ti zakazao, i da vršim tvoju volju na ovome svijetu. No neka bude volja tvoja.
Jer ja više ne mogu...
oprostite svi...
Post je objavljen 15.12.2006. u 19:41 sati.