Kako b' život bijo lakši
da me primlo u elektru
kad sam imo dvacetpet
da je u me bilo žice
ni dišpeta neb'lo odmet
da sam avaj, popravljo tramvaj
al meni su ruke kratke
žicu njma vezat neću
nehtjedoh ja bit čovikom, čovikom od alatke
ETO ti sad,e a šta b' falilo
šaraf ovdje, vijak tamo
oj komada gledaj samo-> Nu! Vidiš li?
San me mori
zaspat neću
princip navik imam jedan
Kad me jutrom,
budiš nogom
bez obzira što si sudac
za mene si ti bijedan
studen mi kosti probi
moju dušu vjetar goni
kapa mi sa glave pada
kuće nemam da se ruši
strah ne poznam, on me ostavi
ostavi da spavam na hladnoći.
Post je objavljen 15.12.2006. u 18:21 sati.