Nekoć davno smo imali doma prezentaciju plastičnog posuđa. Bla, bla, bla sve je bajno i krasno. Stara je pokupovala pol asortimana. Je finija plastika od one s placa i vjerojatno je puno bolja al je skupo to bilo ko... Uglavnom – nemre plastika bit zdrava pa da ga.. Ni PET ambalaža ni dječije igračke, niš. Jer to je umjetno i ta kemija pronalazi put do nas.. Onda smo prije desetak godina na foru (zakonita traži posao) navučeni na prezentaciju mrežne prodaje amreičkog tipa preko mađarskih posrednika. Sve same piramide sreće, poslušal sam tih par kazeta kaj su nam uvaljale doma i sve to bajno zvuči. Ak imaš svoju piramidu ili još bolje ak imaš više piramida. Prodaja aloa vere, posuđa, kozmetike, sredstava za čišćenje – nema veze. Napraviš piramidu i to je to... Niš od toga jer ja nisam tip koji bi nekaj prodaval od vrata do vrata (fakat mi je ponekad žal onih kaj idu po kućama i uredima i prodaju knjige il gluposti sa televizije – jednom sam kupil tak glupu knjigu...). Uvod je ovo zbog jučerašnjeg događaja. Zakonita mi je prije par tjedana (ma čul sam ja nju al ju definitivno nisam doživil) najavila da bumo išli do frendova na prezentaciju, zajedno. Normalno da sam to zaboravil, sve dok me frendica jučer nije podsjetila da smo kod nje na večeri.. OK, otišli smo tam. Došla ženska, sve OK. Došli drugi gosti i počelo je. Bla bla zdrava prehrana, loše se hranimo, manjak vremena, brzo kuhanje... Sve stoji. I onda prezentacija koja to nije jer smo zapravo na večeri a usput upoznajemo prednosti posuđa. Pohano meso bez ulja – super; grah s kobasama i tjesteninom – super; povrće – super (za one koji vole povrće hehe)... Sve super. Samo ne znamo cijenu. A nju ćemo saznat kad se nađemo na kratkom sastančiću sa gospođmo. Pa kaj nam nije mogla reć to je tolko to tolko a ak kupite komplet tolko... Ma nema veze, pregrmili bumo i tuh pol sata – sat gdje bumo ustanovili da si nemremo priuštit to mada bi dugoročno štedjeli na ulju, začinima, struji i plinu a da ne velim da bi se hranili zdravije. Al da djeluje kvalitetno – djeluje. Od jedne frendice je stari još u ex državi bil u (meni) poznatijoj firmi vrhunskog posuđa. Sve je kod njih isto a cijene su vjerojatno blizu. Oni su imali i komplet šalica za kavu, jebote kak je to bilo ružno – ko bolesničke ili vojničke čelične šalice..
Napokon je zahladilo. Sad svi (i ja pomalo) kukamo kak je hladno i kak je naglo. Malo je naglo al je prije par dana bilo prevruće. A glede hladnoće – pa sad i treba bit hladno. Još da malo zahladi pa da napada...
Post je objavljen 15.12.2006. u 14:07 sati.