Ne sjećam se koja je od nas četiri prva vrisnula…zapravo, sve četiri smo panično vrištale, svaka se pitajući što to znači. Pred skrivenim vratima Sobe tajni visjela je ogromna mrtva zmija, obješena o uže. S nje se cijedila krv neobične zelene boje.
Želudac mi se okrenuo…
-Što je to?-prva sam došla k sebi nakon par minuta buljenja u strvinu.
-Nemam blage.-izjavila je Lara slabim glasom-Ali ovo definitivno nije umirujuće…
-Ma, idemo pozvati nekoga od nastavnika…mene je strah.-bila sam jako iskrena: užasno sam se bojala. Bilo je nešto zlokobno u toj mrtvoj zmiji koja mi je bila nekako poznata…
-Čekaj malo…-zaustavila sam Amber koja je spremno krenula hodnikom samo da ne gleda truplo ogromne zmijurine-Ova mi je zmija poznata…sjećam se kada sam s Tomom išla u Hogwarts…on mi je pokazao svog tajnog kućnog ljubimca…zmiju…sad sam se sjetila…ta zmija bila je užasno nalik ovoj…
-Misliš ova je nalik Voldemortovoj?-ispravila me Lara.
-Ma dođe na isto!-nestrpljivo sam rekla-Tom zna gdje je Durmstrang…što ako je poslao svoju zmiju Nagini ovamo?
-Ne…-Amanda je zavrtjela glavom-Tada bi zmija bila veća. Ako si ju vidjela prije 50 godina, tada se definitivno morala promijeniti. Male zmije ne žive dugo…
-Onda…onda me Tom ponovno izaziva…-rekla sam, gledajući u Laru-Sjećaš se kako nas je uplašio, gotovo nas nije htjeo vratiti u sadašnjost…?
-Ali kada nas je došao vratiti izgledao je zabrinuto…nešto se dogodilo…mislim da nas inače ne bi vratio…-napomenula je.
-Govorimo li mi o istom čovjeku?-sumnjičavo sam ju upitala-Najvažnije od svega je da se ja nisam željela pridružiti smrtonošama još prije 50 godina. I mislim da je to glavni razlog što…
-Čekaj malo.-prekinula me Amber-Što ako zmija nema veze s Voldemortom?
-Ne znam.-slegnula sam ramenima-Šesto čulo?
-Ne pitaj me ništa.-Amber je pozelenjela u licu-Idemo po nekog od nastavnika, molim te…
-Ali onda nećemo moći otkriti tko je to učinio…-pobunila sam se. Nešto mi je govorilo da obješena lešina ima veze s Voldemortom.
-Anna, luđakinjo, mene ne zanimaju mrtve zmije niti lord Voldemort. Smiri se i idemo po nekoga. Mene jednako zanima tko je ovo stavio, ali ako netko od nastavnika ne dođe netko će nas jednoga dana naći u ovakvom položaju!
-Ali…meni nešto nije jasno…-javila se Lara-Ako je Voldemort već bio u Durmstrangu, zašto ga ne zauzme? Koliko znam, očajnički je želio predavati u Hogwartsu Obranu od mračnih sila…zašto jednostavno…ne znam, bude ravnatelj Durmstranga? Ovdje se prednost daje crnoj magiji…
-Ovaj…-počela sam u nedoumici-Ja znam zašto je želio raditi u Hogwartsu…ali sada definitivno nije ni mjesto ni vrijeme…vjerujte mi.
Sve tri su me čudno pogledale. Činilo se da Lara još nešto želi reći, ali se tada iza nas pojavila profesorica Olenska koja predaje Astronomiju:
-Što radite tu tako kasno? Čini se da će vam dom ostati bez bodova ako se odmah ne pokupite…još malo i vrata dvorca se zatvaraju, a vi se vrzmate…-zastala je u pola rečenice, odnosno pogled joj se zalijepio za zmiju iza nas.
-Š-što j-je t-to-o?-jedva je izgovorila pitanje.
-To se i mi pitamo.-rekla sam-Vraćale smo se u društvenu prostoriju kada smo nabasale na…ovo.-pokazala sam na zmiju-Nemamo pojma tko ju je objesio, profesorice, ali je definitivno bolestan.
Profesorica nas je odvela do tetke, morale smo joj ispričati što se dogodilo pa nas je pustila na spavanje.
-Koji vikend…-rekla sam kada smo ušle u spavaonicu-Pitam se što će se dogoditi sutra?
-Možda saznamo da u tamnici imamo koju kelpiju.-mračno je dodala Lara.
-Ma da…samo nam još to fali.-rekla sam, nasmiješivši se. Lara me uvijek mogla nasmijati, bez obzira na situaciju. Koja legenda…
Iz razgovora nas je prekinula učenica s pete godine, Leda Steilles. Do tada sam ju vidjela par puta, tek iz viđenja:
-Oprostite što smetam…Anna Karkaroff?-obratila mi se.
-Da?
-Treba te profesorica Ivanova. Kaže da je hitno.-rekla je i izašla van. Ja sam ju slijedila.
-Baš me zanima zašto te treba.-rekla je Lara.
-Nisi jedina.-odgovorila sam i izašla na hodnik.
* * *
Pokucala sam na vrata Tatjanina kabineta. Odmah mi je otvorila.
-Ej, drago mi je što te vidim…uđi, moram ti nešto ispričati…
Ušla sam, još zbunjenija nego prije.
-Što je bilo?
-Anna, trebam tvoju pomoć…znaš onu kentauricu Sofiju koja radi kao bolničarka u Durmstrangu?
Potvrdno sam odgovorila. Bila sam jedna od rijetkih koji su je vidjeli jer se skriva od učenika.
-Anna…Sofia je moja polusestra.
-Što? Ali Sofia je kentaur…kako…?
-Ne znam…kada se moja mama rastala od mog tate, on se ponovno oženio i otišao u Ameriku. Vratio se prije nego što sam ja krenula u Durmstrang…saznala sam da imam polusestru koja se rodila…s konjskim kopitima, blago rečeno. Tek sam krenula u Durmstrang i Sofiju su smjestili gore, na tavan. Ona tamo živi i zato nitko ne smije gore.
-Čekaj malo…-sjela sam na stolicu kraj prozora-Hoćeš mi reći da ti se otac oženio s kentauricom?
-Ne…Sofia se tako rodila. Nitko ne zna kako se to dogodilo.
-Jesi ti sigurna da ti je ona nešto u rodu?-sumnjičavo sam ju pogledala.
-Sto posto.-izjavila je-Ali…malo prije sam bila gore, kod Sofije…nestala je…
-Što? Kako misliš-nestala je?
-Ona nikada ne silazi dolje. Ali sada je nema…pretražila sam cijeli tavan…
Šutjela sam, ne znajući što reći.
-Sigurna si da je nema?
-Rekla sam ti već…
-Sranje…što sad? Prvo zmija pa Sofia…
-Kakva zmija?
-Ma bolje da ne znaš…
-Anna! Daj više reci!!!
-Pronašla sam mrtvu zmiju, obješenu ispred vrata Sobe tajni.
Tatjana me preplašeno pogledala:
-Anna, jesi li sigurna?
-Da, zašto?
-Sofia.-rekla je kratko.
IZ IDUĆEG POSTA:
-Ah…mislila sam da nikada nećeš doći-rekla je Lujiza, smiješeći se. Lice joj je bilo puno ožiljaka i bora. Izgledala je gore nego ikada. Ali još je uvijek bila lijepa. Niti Bastillea nije mogla uništiti njezinu ljepotu.
-Meg…-opet je rekla-Nećeš zagrliti svoju sestru?
P.S. Eto, ljudi, nisam mogla vjerovati kad sam vidjela, ali ovo je moj 50 post...jeee...
Oprostite što sam vas plašila sa zatvaranjem bloga, pisat ću ga, ali ne vjerujem da ću svima stići javljati za nove postove jer ću izluditi od škole, srećom će uskoro praznici...
I bilo bi mi drago da komentirate moj drugi HPFF,jer sam se potrudila i složit ću kolko-tolko normalnu priču...do komentiranja, vaša Anna...
Post je objavljen 14.12.2006. u 19:26 sati.