Svatko ima svoje razloge, i kad razlozi ne postoje..Da, tako kazu? Zasto ja onda ne osjecam da je tako?
Zasto bas JA na kraju ispadnem luzer..?Svaki put kad mi je do necega doista stalo..
Ja nemam srce, imam prozor u ocima, uvek sam daleko od necega...
Evo, ovo je mozda drugi put kada sam doista pomislila da bi ovo moglo biti nesto, nesto stvarno, nesto za sto se vrijedi boriti...I onda nista..po drugi put ja opet gubim...Pokusavam da pronadjem smisao, ali cemu traziti smisao u toliko puno besmisla vezanog za moj zivot...
Uvijek sam imala sve, a uvijek mi je toliko toga falilo..
Da, vjerovatno je stvar u meni, jer JA sam ona KOJA SVE KVARI....Ali zanimljiva je stavr da se to dogadja samo onda kad je meni stalo, onda ispadam luzer..A onda kada mi je svejedno onda je sve tako savrseno, bez greske i samo ja kvarim na kraju sve...
Tako to biva kad se previse sniva..Recimo...
I sve mi se cini da ne postoji nacin da vam objasnim Njega, jedinog pravog... :(
Post je objavljen 14.12.2006. u 13:30 sati.