Nisam mogla vjerovati da mi je Georgiana nešto takvo zatajila. Isprva sam mislila da se opet šali, ali kada sam vidjela da je smrtno ozbiljna, malo sam se uplašila.
-G., ako Ministarstvo sazna, ubit će te.
-Ministarstvo niti ne sluti da se ja kada god želim mogu preobraziti u pticu.
-Možeš se preobraziti u pticu?-ponovila sam s nevjericom u glasu.
-Da. Zato me i razredbeni klobuk stavio u Ravenclawe. Osim što sam animagus, ja sam i potomak Rovene Ravenclaw. I ona se također mogla preobraziti u pticu. Zato je i ptica na grbu Ravenclawa.
-Ajme…-rekla sam nemoćno. Nisam mogla vjerovati. Poznavala sam ju otkada znam za sebe…i nikada nisam niti slutila.
-G.…-počela sam-I ja ti moram nešto priznati. Ja…zapravo sam trebala biti u Slytherinima. Razredbeni klobuk rekao mi je da me onamo vuče krv…ali ja nisam željela.
-Ma, gluposti!-rekla je-Klobuk ne može znati tko su ti roditelji…
-Ali ako ti nikada nikome nisi rekla da si potomak Rovene Ravenclaw…
-Vidi, Kitty, Dumbledor zna da sam animagus i da sam krvlju vezana s Rovenom Ravenclaw.
-Ali…čemu sve to držiš u tajnosti?
-Vidi…-sjela je do mene na krevet. Ogledala se oko sebe i kada se napokon uvjerila da je spavaonica u kojoj smo polako počele otkrivati jedna drugu prazna, rekla je:
-Dumbledor misli da si je Znaš-već-tko podijelio dušu i da je tako uspio preživjeti. Misli da je dijelove duše stavio u različite predmete koji su pripadali osnivačima Hogwartsa. Jesi li mu vidjela ruku…kao da je odumrla. Objasnio mi je da je uništio jedan dio duše Znaš-već-koga i da mu se zato to dogodilo s rukom. Misli da je raspolovio dušu na sedam dijelova…
-Što?!-užasnuto sam ju prekinula-Sedam?
-Čekaj…ne prekidaj me još. Tih sedam dijelova duše nazivaju se horkruksi. Ja sam u opasnosti jer je moguće da se u mojoj blizini nalazi jedan horkruks…
Zašutjela je. Obje smo znale što to znači. Da se Onome-čije-se-ime-ne-smije-izgovoriti tako prohtje, on može ubiti Georgianu bilo kada. Ali Dumbledor je jedini čarobnjak kojeg se On boji…i zato je najbolje bilo da ona ostane u Hogwartsu.
* * *
Nikada ne bih povjerovala da bi G. nešto tajila meni…da bi ona i Dumbledor nešto tajili nama…mislim da cijelu školu.
No koliko god me kopkala činjenica da ću jednoga dana nešto morati poduzeti glede G. i njezine veze s horkuksima, za sada za to DEFINITIVNO nemam vremena.
Glupi Snape dao nam je metar i pol o neoprostivim kletvama, za svaku kletvu pola metra, iako ja nemam pojma što tu stane u metar i pol…ali Edwina kaže da je ona već napisala, a kada sam ju zamolila da barem bacim oko na njezinu zadaću, pokazala mi je dva metra eseja ispisana sitnim slovima koje sam jedva mogla pročitati, a da ne uzmem povećalo.
-Dobro, Edwina, koji je tebi vrag?-bijesno sam rekla, pokušavajući pročitati neku dugu i sitno ispisanu rečenicu.
-Ok, kladila sam se s Terryem da ću napisati duži sastav od njega.
-A koliko je on napisao?-ponadala sam se da je on napisao nešto kraće pa bi ga jednostavno zamolila da mi posudi esej.
-Izgubila sam okladu. Tri metra i dvadeset centimetara. Snape će, stručno rečeno, popi…ti…mislim…popiti napitak spokoja.-ispravila se dok je kraj nje prolazila Cho Chang bijesno je mjereći pogledom.
-A što te Cho tako gleda?-javila se Padma. Kraj nje je za stolom sjedila G. i prepisivala zadaću iz Obrane.
-Pa…-neodlučno je počela Edwina-Kitty, nemoj popucati po šavovima, ali rekla sam joj nešto pa je naslutila da se ti interesiraš za Philippea.
Naglo sam se ustala i bacila njezin esej od dva metra na pod:
-Glupačo, kako si mogla?!!! Rekla sam vam da zašutite! I ti G., prestani se cerekati-rekla sam vidjevši G. kako se smješka iza Padme-Mislila sam da ste mi prijateljice!
Odjurila sam iz spavaonice…lutala sam hodnicima, niti sama ne znajući kuda idem. Iznenada sam se našla pred poznatim vratima…koji vrag sam morala doći pred Snapeov kabinet?
No nisam izašla…čula sam njegov glas iznutra:
-No, Bellatrix, nisam očekivao to od tebe…
Na moj užas odgovorio mu je glas neke žene:
-Ah…Snape…niti sama nisam znala da mi je kći u Hogwartsu…ali sam doživjela veliko razočaranje…znaš, ona nije u Slytherinima kao što sam ja bila…ali ipak…
Nisam čula nastavak. Osjetila sam kako me noge izdaju. Čas kasnije pala sam na poluotvorena vrata i tresnula u kabinet.
Iz kamina me gledala smrtonoša Bellatrix Lestrange. Snape je bio blijed. Bellatrix je promrmljala:
-Budalo jedna! Snape…čut ćemo se još.-i njezina je glava nestala.
-Gospođice Vane.-zasoptao je Snape-Bit će vam bolje da odete u spavaonicu i šutite o ovome.
Začudila sam se kada je to rekao ne onim uobičajenim zapovjedničkim glasom.
-D-da, gospodine.-promucala sam i izjurila van u društvenu prostoriju. Tamo su još bile one krave. Čim sam ušla, G. je rekla:
-Kitty, molim te, nismo htjele…oprosti…
-Nema veze.-brzo sam rekla-Užasno me boli glava, idem u bolnicu.
-Da te otpratim? Izgledaš užasno.-.rekla je G.
-Ne…-odbila sam, niti sama ne znajući zašto. Zašto joj nisam rekla za ono u Snapeovom kabinetu?
-Ali, Kitty…
-Ne!-viknula sam i izašla van, sudarivši se s nekim.
-Daj pazi malo!-opet sam viknula.
-Oprosti, nisam htjeo.-rekao je. Zacrvenila sam se kao paprika…bio je to Philippe.
-Sorry, žurim.-rekla sam i prošla kraj njega. Više od svega željela sam biti sama…
Nastavlja se…
Post je objavljen 14.12.2006. u 10:32 sati.