Marketing
Kraj nema veze s početkom...
Danas sam tek shvatio koliko obožavam svog malog Medića i koliko sam o njemu ovisan (o mp3 playeru, da se odma razumijemo, ne želim vam ovako rano budit neke čudne asocijacije, za to će bit vremena pri kraju posta). Krenem iz kuće navečer jer sam odlučio malo prošetat po nula stupnjeva. Ljudi se vani pretvaraju u sige, pingvini veselo cijuču a ja hodam napola razgolićen, uživam. I onda mi rikne Medić! „Nema problema“, pomislih, „imam ja još baterija napunjenih“. I promjenim bateriju. I shvatim da je i ona prazna. Pomalo u panici vadim drugu i stavljam je, grozničavo i palim stvar... Ništa!!! All dead!! My little Medić više ne pušta glasića! Meni se život strovalio u bezdan, zaboravih hodat bez metal podloge koja mi inače svirucka dok sam šetam uokolo ko kakav manijak u dugom crnom kaputu! Jedva se nekako dovukoh do Konzuma i zgrabih baterije kao da su kap vode u pustinji! Htjedoh kupit dvije ali draga tetica mi pomalo odjebantskim tonom reče kako moram kupit cijeli paket. TRIDESET KUNA žrtvovah svojoj opsesiji, nadam se da je zadovoljna!
I tako sad imam strujnu zalihu za svog Medića za tjedan dana, a napunit ću i ove tri glupače koje me razočaraše. Inače, dok sam švrljo po gradu, pokušavo sam pronać nešto malo poklona za svoju razgranatu familiju. Rodoslovno stablo nam izgleda ko sekvoja, srećom pa sam ja negdje pri vrhu pa ne vidim sve do korjenja, inače bi mi trebo kredit kod MMF-a da sve to financiram. Nakon što sam doživio srčani i moždani udar u tandemu pred svakim izlogom (jesam li napomenuo da imam talenat za pronalaženje naskupljih stvari, pa makar i u sve po 9 kuna?), odlučio sam se vratit svojoj tradiciji i kupit samo materi i ćaći nešto, po mogućnosti nešto zajedničko, po mogućnosti (koji glup izraz) nešto JEFTINO! Vjerujem da će ostatak familije razumit (spoiled little bastards!), ipak sam samo siromašni, bijedni, mali, kukavni (dosadni) student.
Putem do trga prošao sam pokraj jedno milijun i trideset invalida, Cigana, luđaka i sl. koji su prosili i moljakali. Žao mi je svih tih ljudi i razumijem da im je teško ali ne mogu se otet dojmu da pola njih stoji tamo iako možda ne moraju. Danas sam vidio neku tetu bez noge, mlađa žena, kako prosi ispred McDonald`sa u Jurišićevoj. Teta izgleda veoma čisto i njegovano, u normalnoj robi, s novom novcijatom protezom na nogi. Ali ona je svejedno ispružila ruku, a na licu joj izraz „koji kurac mi nitko ne ostavlja lovu, ja sam bez noge“. Opet kažem, ne znam koja je njena priča niti je li prisiljena prosit ali kad već to radiš onda nemoj bit tako jebeno bezobrazna prema ljudima! Zašto bi ja tebi moro dat pare samo ako si bez noge? I moj pokojni đed je bio pola svog života bez noge pa nije od toga pravio apokalipsu! Ne želim da steknete krivi dojam i pomislite da se zalažem za nekakvo „čišćenje“ stanovništva ali mislim da onih 5% ljudi koji prose jer im je to zadnja, očajna, šansa ostaju zakinuti zbog onih koji prose jer im je sad završilo radno vrijeme a ne ide im se kući!
No uostalom, zašto ja tu sad skačem s konja na magarca ko kakva bijesna buha? Zato jer nemam ništa pametno za reć a dosadno mi je pa piskaram gluposti. U zadnje vrijeme svi pišu neke pametne, dubokoumne postove, a ja mlatim po praznoj slami ko Maksim po diviziji. I evo sad me razveselio moj zaručnik, čuo sam mu milozvučni glasić! Već mi je bolje! Ah srčeko moje... Mda, bez insinuacija, ovo je čista zajebancija, neću ja zaboravit svoju Veneru, iako Miškec ozbiljno konkurira!! I sad mi je čak i drago što ne svraća na blog jer mogu svašta pisat o njemu bez da sazna.
Na primjer, mogu vam reć za onu noć ispunjenu strašću u njegovoj sobi, one zamagljene prozore, predivan osjećaj velikog, toplog i nabreklog... pokrivača koji se grijao na radijatoru kako meni ne bi bilo zima! Savršenstvo dodira njegovih dlačica na mom golom bedru (mislim da je Woolite u pitanju), uzdasi koji su parali nebo (jer je otvorio novi paketić s okusom banane i čokolade). Da, nezaboravno iskustvo. A što je nabolje, repriza je sutra ;)) A još kad bi vam spomenuo one neizrecive stvari koje su se dogodile u tramvaju dok smo bili tijesno pripijeni jedan uz drugoga jer je bila neopisiva gužva! Osjetiti nešto tako tvrdo na svojoj pozadini i znati da je to ono što će vas čekati svaki put kad ga ponovo poželite! I snaga kojom se pritišće uz vas, molite se da tramvaj opet zakoči kako bi se još više približili i zajedno doživjeli ekstazu.......... Da, ja i željezni rukohvat imamo posebnu vezu...
Priznajte da vam se lagano okrenuo želudac na ovo sve! Uh, divota, sad znam čime ću vas plašit! Ha, već imam u glavi koncept jedne presočne erotske crtice, Miškec i ja glavni likovi, naravno. To ću provest u djelo sutra navečer kad se sjedinim sa svojom srodnom dušom u njegovoj sobici... BWHAHAHAHAitd ! ! ! !
Evo. dragi, ako se ikad pojaviš na blogu, OVO TI JE KAZNA ZA IGNORIRANJE!!!!
Post je objavljen 13.12.2006. u 23:27 sati.