Mogao bih napisati post o tome kako mi se ponekad gade ljudi dok hodam po cesti, ali to bi bilo tako mizantropski i svi bi mislili da mi se svi i stalno gade, pa bih odbio drage bloggere i privukao roze koji ravnalom režu žile, a meso trgaju tupim škarama za kolaž u vrtiću.
Moram kupiti par DVD-ova i CD-ova. Backup.
Dobit ću hrpu filmova.
Ovi praznici će biti bogati kvalitetnim i kultnim filmovima. Samo najbolje.
Nagledat ću se televizije, jer ju tu baš i ne vidim.
Božićna radost je nestala prije više od 6 godina, a i ako se pojavi tračak, dolazak natrag u mračni, hladni i vlažni dom to izbriše brže nego Glavaš gubi kile. Zato imamo televiziju.
Mislim se kupiti neke darove, onako, za doma. Ali ono što bih htio kupiti je nestalo, pa će dobiti vrećicu kviki grica.
Mislio sam se vratiti s Onesan nagibnim vlakom. Nikad se nisam vozio vlakom, pa onda neka prvi bude ICN. Ali, skuplje je do Zadra nego do Splita. Jebenih 348 kuna košta povratna karta. Majku im njihovu snobovsku, pa nemam ja toliko. Zračnim putem je vjerojatno još jeftinije. Tako ćemo ići busom. Nadam se da će nas dopasti onaj novi.
Zna li tko koja je svrha brzojava u današnjem svijetu? Zar nije lakše nazvati nekoga telefonom, nego mu slati nešto u stilu:
KRAVA OTELILA STOP SIN PAO U JAMU STOP SRETAN BOŽIĆ STOP
Naštancao sam hrpu članaka, sve redom jedan bolji od drugoga. A stižu i stripovi. I slike. Strpljenja molim.