Volila ga je puno,u nekim momentima mozda cak i vise nego sta je tribala.Oprastala mu je puno stvari,a ni sama nezna zasto,jer on to uopce nije zasluzia.Volila ga je ka neka glupaca i virovala je svakoj njegovoj lazi.Svaku vecer ga je cekala na njihovom mistu,satima, i u tin momentima ga je mrzila,ali onda bi on dosa sa onin osmjehon na licu i ona bi zaboravila na sve.Jedan njegov osmjeh popravia bi sve.On se s njoj cilo vrime zahebava,ali jedan dan se ona zahebavala s njime i on se naljutia i samo uru vrimena posli toga ga je izgubila.I jos uvik nezna radi cega.Mozda radi svoje gluposti ili neceg sllicnog,ali izgubila je ono nesto...ono nesto sta je volila vise od icega na svitu...NJEGA...zbog samo malo zezanja.I za joj je uzasno i tek je sada svatila koliko ga je volila i koliko ga jos uvik voli.Mozda je stvarno istina ono sta kazu:Tek kad nesto izgubis svatis koliko ti je znacilo!Jer tek sad je svatila koliko ga je volila.Imala je nesto tako lipo,a to je izgubila.Jos uvik ga voli,ali tu vise nema pomoci oni su gotovi...njihova veza...oni...to je jednostavno gotovo...nema vise.Vida ga skoro svaki dan i srce joj se kida jer mu nemoze pric,zagrlit ga,a to bi tila vise od svega.Vise od svega mu zeli pric,potrcat mu u zagrljaj i poljubit ga ka nekad,ka prije.Zeli se onako lipo osjecat uz njega zeli,ali nemoze.I jedino sta joj sad ostaje je da se nada da je njemu zaj i to bar malo.Ali u svemu tome ih sprjecava ponos jer je jednostavno pre tesko zgazit ga iako se vole.Ali ne zele ni on ni ona zgazit taj ponos nikako.I sad joj nije jasno zasto.Ako nekoga volis pa onda bi za njega triba ucinit sve,jel tako?Pa zasto onda ne zgazit i to malo ponosa sta je ostalo ako to znaci da ces bit sritan sa osobon koju volis?Zasto ne?
Post je objavljen 12.12.2006. u 14:52 sati.