Jedino što me valjda drži na životu je nada da ću se tih tjedan dana naspavati ko čovjek. Inače,u zadnje vrijeme spajam kraj s krajem-nemam vremena otić zubaru pa svoj oboljeli,šuplji zub liječim rakijom.
U gradu je sve nakinđureno i slatko i muzičica je mila , s toplim prizvukom. Nije li to krasno? Svi se vole ,parovi hodaju ulicama,zagrljeni,zamotani u šalove i kapičice,kupuju se darovi,peku se kolači i okupljaju se obitelji. Divota. To je jedina prilika da vidimo svoje tete,ujne,bake,bratiće i sestrične jer su tokom godine svi užasno zaposleni. Taj današnji tempo života je jako brz stoga nije ni čudo što me djeca od moje sestrične i ne znaju...
Napokon ću imat vremena da malo popričam sa starcima i da se malo zabavljam s bratom. Jedva čekam ! To čekam cijelu godinu !! Da se svi okupimo oko stola ,večeramo božičnu puricu( dobro da i ona nema lampice) i tovimo se ko svinje u kolačima...da odemo svi zajedno na ispovijed (to se još nikad nije dogodilo) i da molimo za oprost grijeha ,za sve siromašne i bolesne koji ne mogu uživati u purici,kolačima,dimljenom siru,toploj juhici, slatkišima ,vinčekima...
Već vidim kak ću se nacvrcat na badnjak i polnoćku odmarkirat u najbližoj birtiji. Tako je to svake godine. Sva sreća nisam jedina.
Sve miriše na Božić.Koja je to parada .Nedvojbeno je proizašla iz ljudske gluposti.
Post je objavljen 09.12.2006. u 15:46 sati.