Eno je nikidan dvi i po ijade znanstvenika presudilo da Pluton nije planet. Skupili se momci u Pragu i raspravljali jedno misec dana o tome je li jedan od nas puno miljuna milja udaljeni malo veći komad stine planet ili nije. Trošili oni lipo dnevnice na češke kurbe, po pivnicama u Hradčanima išli putevima češke hmeljske revolucije i veličali njene «tekovine», a usput se u kongresnoj dvorani nekoga praškoga prvokategornika nadmudrivali s protivnicima koji su zagovarali teoriju da je Pluton planet.
A ti protivnici su bili Ameri čiji je reprezentativac u astronomiji imenom Klajd Tombaugh (đava mu odnija ovo «gh» na kraju, ko je vidija da prezime završaje s «gh») tridesetih godina prošloga stoljeća jakin teleskopima prigledava malo svemir, a malo susidu Mandicu šta se svaku noć gola svlačila i prala u koritu kad bi se vratila s posla. Vidija ti on taj Pluton i viknija:
- Nu, vrag mu sriću ne odnija, eno nova planeta! Otkrija san je i kadli-tadli zavijorit će se i na njon američanski naš ponosni barjak crven-bili-plavi s pustin bilin zvizurinama pas in mater nbava komunjarsku!
Naš Klajd se nakon toga nije tri dana i tri noći triznija u salunu «Kod posrnule opatice» šta ga je drža oni mali Đorđ iz Čikaga isto ka i onda kad mu se ojanjila ovca miljenica Doli s kojon je mnoge besane noći provodija.
E, sad je došlo pitanje kako ti lipi i veličanstveni planet nazvat. Kako mu dat ime, da bude upečatljivo i pamtljivo, a ne da se dica u školi moraju zajebavat s nekin rimsko-grčkin bogovima i đavlima po kojima su nazadni Evropljani prije imali običaj imenovat planete.
I tako se skupi komisija s pustin uglednin znanstvenicima i naučnicima: bilo je tu astronoma, biologa, kemičara, onih geologa šta se razume u staro kamenje, velikih filologa, lingvista šta su pročitali puste knjižurine i koji znaju dobro nadivat imena judima, stvarima i pojavama. I nakon šta su par dana raspravjali i marendavali (a zna se da bez marende nema velikih ideja) nadošli su na nekoliko pridloga kako bi se novi i lipi (a ne oni stari i raspadnuti šta su ih prokleti Evropjani izumislili) američanski planet zva. Između ostaloga prijedlozi su bili i: Wašinkton (šta je propalo jer je već neko nadija ime gradu, kojega već sad mišaju sa saveznon državon, pa koja bi tek konfuzija nastala kad bi i planet dobija ime po američkome ocu jedine i vječne domovine), Huver (ako ne more po prvome prešidentu, moglo bi po aktualnome, ali je i to odbačeno, jer da je osin Herberta poznat bija i drugi Huver, mali Đon Edgar iz FBI-ja, ali se za njega već dobro znalo da je pijeder, a di ćeš po pijederu dat ime tako lipome planetu, oće li nan se potomci naši američanski u brk smijat zbog takve nazadne odluke). Neki su proeuropski elementi tili da se planetu nadije ime Europa Dva, ali su oni uz pogrde i šupavanje nogon u gujicu istrani iz dvorane, gamad jedna starokontinentska, malo in je oni Jupiterov misec, nego bi se fikali i u naš lipi, novi planet koji će bit pravo oličenje američkoga slobodarskoga duha, a ne nazadnjačke ocvale euro klike.
I tako su ti oni raspravjali, bilo je povuci-potegni, ali se ti trust mozgova nije moga sporazumit okolo imena planeta. I zovnu ti oni našega Klajda da dođe i reče kako bi on planetu ime da jer ga je on i naša pa neka mu daje ime, a ne da se oni, pametni i učeni judi, uz svoje puste probleme i s tin moraju zajebavat.
- Slušajte judi, vi znate da van se ja slabo razumin u išta osin astronomije, ovčarstva i Mandicinih mudanata, ali bi moj pridlog bija sljedeći: gledali smo nikidan u kinematograf ja i moja Doli jedan puno lip film našega velikoga umitnika Volta Diznija. I tamo van se po prvi put pojavija jedan puno smišan mali pas koji se mojoj Doli vrlo svidija i kad god bi se ti pas pojavija na platnu ona bi tako dražesno zablejila «Beeee!» da su svi u kinematografu činili «Aaaaaa!» od dragosti. Ti van se pas zove Pluton i ja bi da se planet Pluton zove! – završi pobjedonosno Klajd.
Svi se ovi pametni judi dignu na noge i veselo zapješću ovome genijalnome pridlogu i odma, većinon glasova private ime Pluton za novi planet iako je jedan očalinko, po profesiji povjesničar, tiho protuslovija da je to ime boga podzemja u neprijatejskoj europskoj mitologiji. Ali niko se na to nije obazira i Pluton je uša u legendu.
A nikidan europske protuhe oduzele bidnin i poštenin Amerikancima ono zadnje od planeta šta su imali. Osta in još samo Planet Holivud, a i on će brzo propast.
I oni sad kažu da Pluton nije planet. Ne, nije nego je pas...
Post je objavljen 06.12.2006. u 21:36 sati.