kao jednog dana ćemo bit sretni... oćemo kurac... uvijek će nam nešto falit i nikad ali baš nikad nećemo bit zadovoljni onim kaj imamo i težit ćemo boljem... mi smo zbilja pohlepna bića... ...
SREĆA se razlikuje od sreće... mi prividno možemo bit sretni, zadovoljni, smijat se... zaboravit na probleme... pravit se da je sve uredu... lagat ćemo da nam bude lakše... na kraju sami počet vjerovat lažima i zavaravat sami sebe...na kraju se totalno ufurat u tu svoju ulogu i nikad nećemo moć bit iskreni i SRETNI... nakon nekog vremena postaneš bezvoljan,razočaran počne ti bit svejedno, ništa više nema fucking smisla, nema nade, zatvoriš se i ostaneš sam... nepristupačan i zatvoren... glupo ti je druge opterećivat svojim problemima, uostalom smatraš da to niko ni ne želi slušat, prestaneš mislit na sebe i na činjenicu da kolko god si hrabar ne mreš bit sam, jednostavno ne mreš... to nije moguće... (oni koji su me naveli da napisem ovaj post valjda ce to shvatit)
Jučer sam pričala s jednim frendom, reko mi je da ne zna kad je zadnji put dobio nesto za bozic il sv.nikolu a ni za rodendan, veli da bi mu ma i mali znak paznje od staraca dobro doso i da se jebeno iznenadio kad mu je baka dala 100 kuna... i da je bio tako sretan al da to nije mogo uzet jel zna da mu baka nema love pa joj je vratio dok nije gledala... nisam navikla na njega tako osjecajnog i cudno mi je bilo kad mi je to prico i vidjela sam da mu je bas puno znacilo to kaj ga se baka sjetila, bilo mi ga je zao... i onda sam se sjetila da sam ja jebeno pohlepna i odvratna kaj se tog tice... mislim ovisi zapravo koja me osoba dariva, od staraca uvijek ocekujem puno a od frendova mi fakat i mali znak paznje znaci jako puno... i sad sam shvatila da imam jebeno materijalni prisup i da sam jebeno glupa... mozda bi bilo lakse kad bi nam zapravo to materialno vise znacilo, al zapravo nam ne znaci to je opet samo privid...
Post je objavljen 06.12.2006. u 15:08 sati.