Moj život bi u ovom trenutku mogao poslužiti kao scenarij za neku meksičku sapunicu.
Da li ste ikada dobili prijeteći sms? Ili prijetnju upućenu vama direktno u lice?
Interesantno je to, zar ne? Ne diraš nikoga, makneš mu se iz života... i BUM(!!!) . Evo, ja sam se baš suočila sa jednom takvom situacijom. Ljudi su čudna bića. I zajebana... zla prvenstveno.
Mislim hej... meni slat prijeteće sms – ove, pa zar si mislio nešto postići sa time?
Ja se nikada ne bi tako nisko mogla spustiti, jel nekad sam te voljela i imali smo nešto lijepo. Zašto ne poštuješ uspomenu na to?
I da dragi, tvoje neprocijenjive stvari i dalje ostaju kod mene, na dnu moga ormara.
Ja se vraćam u svoj stari element... a prema tebi, od sada postajem bitch. Prijetnje i ucjene ostavi za nekoga drugoga. Zar ti je toliko stalo do toga, te stvarčice? Zašto nisi lijepo zamolio? Tada bi postupila ispravno... ali sada iz inata neću. Ali hej, pa ti ni u jednom trenutku nisi postupio ispravno, nisi se niti potrudio. Barem rekao oprosti. Ne! A ja sam se trudila, uvijek. I na kraju ostati ok i dobra.
Nisi me dobro upoznao dok si bio sa mnom? Šteta, jel barem sam ja uvijek govorila istinu. To sa ponosom mogu reći. Dok smo bili zajedno nikada ti nisam lagala. Ali isto tako si mogao naučiti da imam svoje JA i da nikada ne bi popustila kad se netko tako postavi kao ti u ovom trenutku, nego baš suprotno... i još mog najboljeg prijatelj spomeneš? A ne, neće ti proći ovaj put. Bijesna sam. Ostavi moje drage ljude, ljude koje volim na miru... a ja ću se naći sa tobom... a tada... čut češ sve... kako li si samo zabrljao. Pa sa čim ti ta kujica puni glavu?
Jebote, trudim se bit fer u svakoj jebenoj situaciji, pa i u ovoj danas, smirim situaciju i kažem da se ponašamo kao odrasli i kulturni ljudi, a netko drugi bi ti oči iskopao... ne samo za ovo danas, nego i za druge stavri koje si napravio... daj se saberi molim te... i odrasti dječače mali. Svakim danom se sve više i više pitam da li je moguće da nisam primjećivala stvari oko sebe, da nisam dobro gledala, da te nisam upoznala. U potpunosti nisam, to je sigurno... ali sad... zar si se promijenio ili si uvijek bio takav samo mi sada pokazuješ pravo lice!? E, varalico moja... da budem sretna što si otišo iz moga života? Iskreno, mislim da i jesam... jel si tako, tako... malen... i beznačajan...
Svaka priča ima dvije strane...i ako češ ikada pričati... ikomu... barem se potrudi da kažeš istinu. Nemoj se sramiti... hm... teško je to jel ima puno stavri radi kojih se baš ti trebaš sramiti. Ali ne laži!
A moja priča... ova epizodica sa tobom, i ovaj put je ispričana najiskrenije...
Post je objavljen 05.12.2006. u 17:32 sati.