Marketing
Tvoja lutkica…mala marioneta
Bila sam slijepa. Potpuno zasljepljena i nisam htjela priznati samoj sebi da je to istina. Svi su mi to govorili, ali ja ih nisam slusala. Slusala sam tebe i svoje srce. Steta. Jer imali su pravo. Bila sam tvoja lutkica…mala marioneta kojom si upravljao, kojom si se poigravao. Jedino sam tvoje rijeci cula, tvoji prsti su vodili svaki moj pokret. Kako si pomicao konce tako sam se ja ponasala. Tuzno. Vise nisam mogla, nisam znala sama upravljati svojim zivotom. Ocajnicki sam te trebala. Kako si ti svirao, tako sam plesala. Sve je naizgled bilo savrseno, a ubiti nista nije bilo dobro. Kad sam htjela udahnuti malo zraka bez dopustenja, povuko bi moje konce da ne bi imala kuda. Gledao si moje suze i smijao se. Bila sam bespomocna bez pokreta tvoje ruke. Ovisna o svakoj tvojoj rijeci, svakom tvom pokretu. Dani si prolazili, a idila je vec bila odavno splasnula. Zatvorila sam se u sebe i tonula sve dublje u rupu bez dna. Sve unutar mene je vristalo od boli, al nisam mogla nista. Konci su me sprijecavali. Postojao je samo jedan izlaz…
Sjedila sam bacena u mracnom kutu. Prekrila sam rukama suze i razmisljala. Bilo mi je dosta svega, vec sam preduboko potonula. Morala sam vratiti samostalnost. Morala sam se braniti sama. Morala sam ponovo vladati svojim pokretima. Preuzeti zivot u svoje ruke. Morala sam dalje nastaviti sama. Bez tebe. Znala sam, bit ce tesko, ali ne teze nego sto mi je sad. Odlucila sam. Izaci cu iz ove kuce lutaka i vratiti svoje konce.
-Gotovo je. Ovako vise ne ide dalje.- rekla sam tiho.
-Šta ti je odjednom? Zašto?-
-Dosta mi je tebe i tvog upravljanja. Zelim natrag svoj zivot. Zelim da mi vratis moje konce.-
-Ljubavi. Znas da cu te cuvati i da cu uvijek biti tu. Volim te, ne mozes samo tako otici.-
-Prisilio si me. Sad odlazim. Nemoj me zvati, ni traziti. Zaboravi me.- okrenula sam se i otrcala u daljinu da mi ne vidi suze.
Dalje idem sama. Napokon slobodna. Treba mi malo vremena da se ponovo docekam na noge. Konci mi vise ne vise na rukama i borim se sa svim mukama. Sama. Mozda jos ne znam dalje sama, ali znam da necu, nikad vise, biti necija lutkica…mala marioneta…nicija.
P.S. Ovo je samo prica, nema neke veze samnom. Bar ne u cjelosti. Nisam u nikakvoj depresiji, dapace. Napokon sam se pocela oporavljati. Dogodila mi se jedna lijepa stvar, ali ne zelim pricati o tome jer ne znam kako bi to uopce definirala. Za sad ce to cucati u meni jer je tako najbolje. Malo sam utihnula jer sam dosta zaposlena ovih dana tako da cu se jos koji dan malo povuci sa scene da si rijesim neke stvari sama sa sobom i da si poslazem malo kockice u glavi. Sad mi treba malo reda da bi mogla razumno razmisljati i donjeti ispravnu odluku.
Post je objavljen 04.12.2006. u 19:05 sati.