Ee, da. Što je s ljudima?
Što se to događa u ovom prljavom svijetu?
Izmaklo je kontroli.. Sve..
Svi su nekako depresivni, jadni.
Poraženi od prljave, rutinske okoline.
Bezvoljni..
To je tako otužno.
Skloni depresijama i crnim mislima.
Ali ne i ja.
Iako ima dana kada bih samo spavala.
Da me nitko ne dira. Da me puste na miru.
Da budem sama. Ali to je nekada.
Kada mi ne ide sve od ruke,
Kada nije sve onako kako sam planirala,
kada nije nešto onako kako zamislim.
Čudno je sve to.
A nekada mi treba samo malo razumijevanja
Koje mi jako pomogne.
Nečije razumijevanje koje mi ubije sve
gluposti nataložene u mojoj glavi.
Ne volim stanje stalne i potpune samoće.
Niti želim pokušavati biti u tom stanju.
Mislim, zauvijek.
Uvijek mi kraj glave čuči ona trunka
sigurnosti, hrabrosti i načina kako dalje.
Kako smjelo stupati dalje.
U nepoznato.
Ne volim kada nešto previše uzmem k srcu.
To ubija.
Treba biti flegma. No ne baš neprestano.
Nažalost, tako je.
A puno njih ima koji su trenutno sami..
Koji cmolje zbog gluposti.
Koji ne znaju što bi sa sobom koliko im je dobro..
Sretna sam. Veeliku većinu svoga postojanja.
I to je najvažnije.
Sreća.
Bez obzira na ostale napuhane gadove.
Bez obzira na ušminkane šminkerice u minjacima
i frajere sa skupim viskijem u čaši.
Bez obzira.
Ostanimo onakvi kakvi jesmo,
svoji, i samo svoji,
i NE DAJMO IM DA NAS PROMJENE!!!
Post je objavljen 02.12.2006. u 15:08 sati.