čitam taj blog već odavno, i čini mi se kao da je pisan samo za mene. Ali dosad se nisan usudio ostavit komentar. eto sad je i ta granica probijena:)
isprve sam počeo pisat čisto zato da negdi zabilježim sve te misli koje ne mogu iznit u javnosti, pokušavao sam, ali nekako mi ne ide, nikako da dovršim tu priču, nikad nema početak ni kraj. A osoba s kojom bi to triba moć podijelit, s kojom san u vezi, ka da je s druge planete. Uvik uleti s nekin nebuloznim pitanjem, prekine mi tok misli, zapravo uopće ne kuži o čemu ja to. Ka da je cijepljena protiv apstraktnog razmišljanja, ili bilo čega šta nema veze s njenim filmovima.
A mene "the" blog vuče na drugu stranu. I sad razmišljam o vjernosti, i koliko je dopisivanje s nekim prevara, i ima li smisla održavati vezu u kojoj je sve super osim šta se ne kužimo 2%...:) dakle, nije baš super.
Opa, na "the" blogu, novi post. Ovaj je definitivno posvećen meni, ili san lud.
Je. Meni. Komentar ovdje ispod je izbrisan... ipak ne morate znat SVE:)
Prošlo je dosta vrimena otkad san zadnji put pisa. Puno se toga događalo, nisan ima vrimena, niti san zna kako i šta bi pisa. Našli smo se. Nisan curi ništa reka, malo me grizlo, ali uvjerih sam sebe da je to ništa, obična kava, iako sam bio svjestan da možda idem na kavu života. S osobom života. Skoro san se usra i odusta zadnji tren. Već san sidija u kafiću i tija san se sakrit, pobić, al opet... znatiželja. Kako li izgleda? Pa onda... sigurno je neka luđakinja, koja uopće nema veze s onim šta piše tamo! nisan joj triba ostavit broj. ma ne može bit. Ko bi moga pisat onako a ne mislit to. Ma onda je ružna i debela. Iden ća! Ma ne budi glup, šta si takvi diskriminator. Uostalon šta te briga to je samo kava.
Evo ga, zvoni mobitel. Broj od govornice. Je tu san, stol kraj prozora, odma kraj ulaza (da mogu brže pobić:)). Sad će ona za minut, autobus bla bla.
I onda mi je došla cura.
kraj. :)
nema veze sa stvarnošću, napisah i dužu verziju al mi se nije dalo pilat vas.
Post je objavljen 02.12.2006. u 07:51 sati.