Zivot trne ka i svica,
Kome tuga, kome srica,
I na pisku tilo dise,
Svi se konci pogubise.
Covik plane pa se smiri,
Okrene se svojoj viri,
Grisnoj glavi pomazanje,
Tihoj dusi, radovanje.
Ako san koga uvridija,
Nisan vidija...
Ako san grubo reka
Pa uteka - puno mi je za',
Ja san isto u vas virova,
Isto vas je jubila,
Dusa zedna oprosta...
Sterika se moja topi,
Budan covik oci sklopi,
Sad ce doci sve na svoje,
A sa menom gotovo je...
Post je objavljen 16.12.2006. u 21:55 sati.