Negdje početkom ljeta, dobio sam poruku od doktora Lebowskog - najveće virtualne zvijezde u Hrvata.
- Čuj Hero, eto.. ti si s mora, ti sigurno imaš puno zanimljivih situacija oko turista, iznajmljivanja i sličnih pizdarija pa sam pomislio da bismo nas dvojica skupa mogli napisati scenarij za sapunicu. Ja imam neke veze pa sam pomislio da bi mogli nešto napraviti oko toga.
Razveselio me taj nemušti, prikriveni kompliment ali već slijedeća misao bila je - "čekaj malo Herostrate, pa ti pojma nemaš o pisanju scenarija". I zaista, shvatio sam da, ne samo da pojma nemam o tome kako treba pisati scenarij, nego i to da sam upravo ja najmanje pogodna osoba za takav "posao" jer moji uratci (utvaram si tako, vidi: Leksikon Ćira Blaževića) potpuno ogoljeni i svedeni na samu radnju - teško da bi imali smisla. Ja, naime, volim rečenicu - dugu, smislenu, lijepu.... ;)
Poslao je doktor Lebowski i ogledni primjerak iz čega je bilo razvidno da je pročitao par uputa na Internetu na temu "Kako pisati scenarij". Bilo je to svega par rečenica, istina efektno napisanih u doktorovu stilu, na koje sam se ja trebao uhvatitit kao na baketinu.
Pričao sam o tome sa ženom kojoj je ideja zvučala interesantno i onda se u našem zajebantskom dialogu rodila gotovo cijela prva epizoda "buduće" sapunice. Naš nekadašnji stanodavac zaista je bio inspiracija za puno više od jedne epizode. Scenarij napisan u 15-ak minuta poslao sam doktoru na uvid. Ubrzo je uslijedio odgovor. Doktor je, pogađate naravno, bio oduševljen. Već tada je imao puno ideja o razradi napisanog, "grubog" materijala.
Međutim, timing je bio loš. Bilo je to vrijeme kad je doktor upravo završavao svoju, danas objavljenu knjigu i naprosto nije imao vremena za scenarij. Čekao sam da se nešto dogodi, netko je trebao povući otponac (jel' se to tako zove?) ali nije bilo tok Prsana koji bi manirom iskusnog minera digao prugu u zrak. Nije se dogodilo NIŠTA.
I tako, kopajući danas po D disku unutar foldera Herostrat, naišao sam na taj scenarij, pročitao, malo se nasmijao...i pomislio ovako:
Doktor se polako etablira u književnu zvijezdu, neće imati vremena za scenarij. Knjigu je objavila i Zrinka a moj stari drugar Porto zvijezda je odavno. Urednici navodno navraćaju na blogove, čitaju, traže potencijal ali mene nitko ne kontaktira. Istina, nemam ni maila napisanog ali računam, našli bi oni već načina da su zaista zainteresirani. Kao što nisu. S druge strane, postoji i ona, istina minimalna mogućnost, da sve što ja pišem zapravo je sranje. To moj ego ne bi mogao podnijeti.
Možda je scenarij upravo onaj smjer kojim bi trebao krenuti? Dobro, scenaristi baš i nisu zvijezde kakva ja želim postati ali..ali zašto ne bi zamislili da je scenarij kao neko kopile...kao neko nepriznato ali talentirano dijete Gospođe Knjige?
A što vi kažete? Čita li vam se scenarij? Jeste li sposobni zamišljati scene na temelju napisanog? A prepoznati glumca u zamišljenim likovima? A platiti, jeste li spremni platiti za to? No dobro, krivi je to smjer....ajmoovako: Ako se vas 15 danas izjasni da želi čitati scenarij, podastrijet ću ga javnosti.
Pa neka javnost vidi zašto je doktor Lebowski postao zvijezda a ja nisam.... ;)
P.S. Ovakva završna rečenica zapravo je otvoreni gard za možebitnu, čak i vrlo izglednu objedu tipa "pa da, pročitao sam scenarij i potpuno mi je jasno zašto je Lebowski postao zvijezda a ti nisi. Uhvati se motike", ali ja sam spreman na to. Uostalom, kažu da se komentari mogu i brisati. Nisam provjeravao ali uvijek ima vremena za to... ;)))
S dužnim poštovanjem
Herostrat Efežanin
Post je objavljen 01.12.2006. u 09:11 sati.