Ljubičice iliti Dok je hrvatski vojnik brao ljubice – nešto ga ubode, a mislio je da je trava
Negdje na ljetno-cvjetnim livadama Afganistana naši vojnici beru cvijeće…
-Jebate vrak Mate moj, sam gledi kak lepo cveće! Jebate vrak, u životu nis vidil da cveće ovak miriši! Koja lepota, koja divoooota!
-Šmrc, Štef moj ja san tako dirnut, šmrc! Nu, i jaglaci, i zumbuli, i ivanćice i tul..tul..tulipani jebate! Buha-ha-aaaa… šmrc, šmrc, šmrc –najednom zaslini Mate.
-I suncokreti i papućice i krizanteme i lal..lal..laleeeee –okine i Štef pušući u maramicu.
-Joj stari, šmrc, kako ja tebe volin stari, šmrc, jesan ti reka to, šmrc, a? Jesan li, šmrc, šmrc, jesan li? –osjećajno će Mate trepećući trepavicama.
Šmrc, šmrc, nemoj stari, nemoj – slinavo će i Štef - ćeš me rasplakati jebate vrak, šmrc, šmrc, eto ga na sad je već zgotovo, već me jesi, buha-ha-aaaaaaaa… u pićkumaterinu stari moj pridrži mi pušku da te zagrlim tak, i ja tebe tak vo-oo-lim jooooooo, svijet je TAk diiiiivan, dan je TAk lijeeeeep, sunašce nam TAk toplo sjaaaa, to je sve Tak dir..dir..diljivo..OOOOOOOO!!! –Štef mu se baci u muški zagrljaj, a leptirić poleti s cvijeta na cvijet. Tren-dva kasnije…
-Nego Štef..
-E Mate?
-Ja mislim da su ovo ipak ljubićice, znaš? –zamišljeno gledajući svoj buketić će Mate.
-Ljub..ljub..ljubice Mate? –brišuć već mokrom maramicom suzu u oku će Štef.
-E, ljubićice, je-je stari šmrc, šmrc – garant ljubićice. Ja se u cviće razumin tebe kuaca, ali jedino me ljubićice TAko tak..tak..taknu-uu-uuuuuuu – zakomi opet Mate ko da su mu oni dani u mjesecu.
-Joj stari to je tak dir..dir..dirljivo-oo-ooooooo – pridruži mu se i Štef roneć suze ko kišna godina. U pićkumaterinu koji im je vrag? Tren-dva kasnije…
-Nego Mate…
-E Štef?
-Ja ti mislim ne, da ovo ipak nis ljubićice, znaš?
-Nisu Štef, šmrc? Kako misliš nisu, šmrc-šmrc?? –Mate ga pogleda tužno gotovo na rubu novog plača.
-E nisu znaš, šmrc, šmrc, ljubićice, ne, ipak imaju ten..ten..tendenciju - da budu ljubićaste, ne –šmrcajući će Štef.
-Ljubićaste?
-E, ljubićaste, a ovo je cveće, kak bi rekal – crljeno, ono – crljeno. Više, kak bih rekal, kakti – mak.
-Mak? Mak?? –zabulji se suzno u buketić Mate, donja mu usna zadrhti - Kako mak???
-Jooooooo nej opet plakati prijatel, nemoj kak bogeka te mo-oo-ooo-lin buha-ha-aaaaaaaaaaa!!! –plačući će Štef –evo ti i moj buketić mak..mak..maka samo nemoj pla-aa-aaakaaaaati uaaaaaaa!!! –i opet se baciše jedno drugom u zagrljaj. Tren-dva kasnije…
-Nego Štef…
-E Mate?
-Šta misliš, šmrc-šmrc, zašto nas oni afganistanski uzgajivači opijuma s kalašnjikovima gledaju tako mrko?
Ljudi, meni bi zbog ovog letile glave ej, letile glave!
Jer kad je naš, (medijski pristojno) u debelo meso odn. (narodski nepristojno) u - guzicu ranjeni vojnik u Afganistanu, počeo pričati o okolnostima u kojima je ranjen, pa počeo pričati o nekom ´čišćenju´ u nekom selu nakon američkog bombardiranja, a svekolikoj hrvatskoj javnosti pred očima već osvanuli neželjeni prizori iz Voda Smrti -
naš ga je ministar Rončević(onako počešljan kao da ga je krava polizala) koji je kraj njega pozirao (zašto ne kraj njegove guzice) na to panično munuo laktom u rebra,
pa se ovaj brže-bolje pribrao i lakonski zaključio da ionako ´nisu u Afganistan došli brati ljubičice´.
Pu majkumu, i to je javno-tajno sranje konačno dobilo slikovnu potvrdu – naši dečki sudjeluju u borbenim akcijama rame uz rame s Amerima! Eto vam cijene DrIvinog posjeta Bijeloj kući i mister Prezidentu, eto vam da prostite – gelera u šupku.
Upićkumaterinu i sve! Zašto upićkumaterinu i sve pitate se sad vi i dobro se pitate, jer nitko ama nitko nije bio toliko naivan vjerovati da će naši dečki tamo u Afganistanu brati cvijeće i do vječnosti izbjegavati ratne sukobe, ali u pićkumaterinu i sve i SVI ONI - koji ovoj naciji tako bezobrazno i bez pardona mažu oči i prave nas glupim u pićkumaterinu kao da nas je njihov ćaća napravio, a nije!
Ma stoko jedna da jedna tko si ti stoko da ikoga munaš u rebra kad govori istinu?!
Ma stoko jedna tko si ti da ovoj naciji tajiš prave zadatke naših dečkiju tamo u toj vukojebini boguizanogu?!
Ma stoko jedna kako se usuđuješ lagat ovom narodu, stoko, da naše dečke šalješ tamo ´samo´ u mirovnu misiju i neborbeno djelovanje?!
Ma stoko jedna da jedna kako se usuđuješ prodavat ovom narodu priču da naši dečki tamo samo obučavaju lokalce?!
Ma stoko jedna tko ti je dao pravo naše dečke tamo, stoko jedna, bacati iz relativno sigurnih u borbena područja?!
Ma stoko jedna baš me zanima kako misliš opravdati prvu crnu vreću iz Afganistana, a doći će stoko i ti to vrlo dobro znaš, to je samo pitanje vremena! Nesretnim slučajem jeli, možebitno da se momak sapleo o metak pa slomio vrat?!
Ma stoko jedna ako već toliko očajno želiš u taj prokleti NATO a znaš da narod ne želi - tko ti je dao pravo zataškavati ovakvu vijest?!
Ma stoko jedna po čemu je vijest od možebitnom pozivu u prokleti NATO 2008e, važnija od ranjavanja našeg čovjeka danas?!
Ma stoko jedna tko si ti da nam dicu u smrt šalješ i Amerima jeftino prodaješ?!
Ma stoko jedna ako već ovaj narod smatraš budalama onda stoko budi barem pošten pa to priznaj javno!
Ljudi, meni bi zbog ovog padale glave ej, padale glave! I Ministarske i Premijerske i Predsjedničke – sve do jedne, sve do jedne koja je imala udjela u ovom sranju!
Ma stoko jedna zar stvarno misliš da će ti nešto ovako proći?!
Jebiga narode, u tome i je problem - stoka stvarno misli da će im to proći! I zato narode - diž´se! Narode diž´ te se i to bez zajebancije!
NA KUKE I MOTIKE NARODE HRVATSKI – NA KUKE I MOTIKE!!!
NA KUKE I MOTIKE LJUUUUDIIII!!! PET JE DO DVANAEST LJUDI, SRANJE NAM SE SPREMAAA!!!
Jer ako se sad ne dignete, ako ne vratimo naše dečke, ako uđemo u NATO - jebaće nan ćuko ježa, dica će nam ginut po Afganistanu, Iraku, Iranu i svim budućim ratištima pakla! Biće sranja ljudi, biće sranja i biće ljubičica. Biće ljubičica ljudi, bit će ih u pićkumaterinu koliko će ih bit! Brat ćemo ljubičice ljudi, brat ćemo ih za stvarno, brat ćemo ih po – hrvatskim grobovima.