Marketing
Neću izać!
Eto, nikako da nan zima pokaže svoje bile zube. 
Sad nisan pametan, je li to dobro oli nije ... ko će ga znat. Deboto prvi dvanaestoga, a još bi moga barenko po danu obuć duge rukave, da me nije sram prid sviton. 
Ako ne ništa, barenko mi jučer nisu padali napamet kratki rukavi ...
Bija san, da prostite, u našu Metropolu. Poslon. Poslon koji zahtijeva stat na nogan tri ure u komadu, i ne smiš se njanci gingat, jerbo omar viču na te pa se sve mora ponovit, ka da čuvan krajicu u Londri, ono isprid palaca, sa onin velikin crnin šubaran, ... Jebe se nji ča ja jeman ravne tabane i pun kua i osansto kili, ne smiš se maknit i točka.
Jučer su mi noge do uvečer naresle barenko za dva broja.
I nije in ni to malo, vengo, moraš na pitanja odgovarat, po mogućnosti točno, jerbo opet viču na tebe ...
A di si to bija, nesrićo jedna, pitaćete me sad vi, oli te je napokon poslalo u Vrapče, ili u koju drugu ustanovu sličnoga tipa? 
Ne, na veliku žalost neki od vas, nije još ...
Bija san na snimanje "Najslabije karike" ... i ne smin reč ništa, njanci mignit, do 8. prvoga iduće godine ... Ne bi ni vi ništa govorili, da ste potpisali ono ča san i ja potpisa ... Vidićete ... strpljen, spašen ... 
I da ne zaboravin napomenit, prvi put u ko zna koliko godin da gren uzgor, a njanci na Jelačić placu nisan bija. Relacija: autobus, hotel, HTV, autobus ...
I to san se baš sa gušton odvozija nazad. Prošlo mi je oni pet uri začas, jerbo mi nije bilo dosadno. Čita san, na priporuku moga prijateja Zvonka, knjigu "Osmi povjerenik" koju je napisa Renato Baretić. Je da su me oni okolo mene u autobusu gledali malo čudno, jerbo san se cerija ka blesav svako malo, ali baš me briga. Knjiga je odlična ...
Da se mi vratimo kratkin rukaviman ... kako san gori oči otvorija, a bilo je to dosta rano, u sedan uri ujutro, pa dokle se nisan ukrca na autobus za povratak, magla se nije digla ... skoro da bi mi došlo da engleski govorin, ka da san u Londonu bija, a ne u bilome Zagrebu. Doduše, bili je još samo u pismi, a u ova doba je pun vlage, koja zalipi na aute finu legadinu prašine od garbuna, pa kad se to ponovi par puti, onda aute tako paru inkartane da ne moreš njanci vidit koje su boje ... baš lipo za vidit ... sve samo sivo ... ka da gledaš stare slike.
Ali zato je bar Vinkica guštala ... baba je vodila u vrtić, išle su autobuson, dvi stanice do Gomilice, i onda njezino veličanstvo izjavi da ona NEĆE IZAĆ, jerbo da se nije dosta vozila autobuson ...
... Navikla se mala vozit, ka diretur, na zanjemu sicu ... ali je ipak izašla iz autobusa, na babino inzistiranje ... pa jučer opet malo u prirodu, u Radošić. pa da jon nije bilo bolje vengo meni, recite pošteno ...
... a uostalon, ni 8. prvoga nije daleko, malo više od misec dan ... neće nas vrag odnit da sačekamo ...
Zdravi vi meni i veseli bili 
Post je objavljen 28.11.2006. u 14:21 sati.