Prijateljstvo...hm, o tome sam već pisal ali je server izbrisal moj post...bastrd...
No nedam se ja...pisal bum opet i šire i više i duže...jer je to tema vrijedna spomena i razmatranja...
Kolko bum u pravu sa svojim mišljenjima neznam...možda bum totalno u krivu, no to mi bute vi komentirali...
Imati prijatelja je predivna stvar...gotovo da nema ljepše stvari u životu.
Kad bolje razmislim, nema puno stvari koje me iskreno vesele..a susret s prijateljem je definitivno jedna od njih.Zaista je lijepo imati nekoga, kome se možeš javiti, poslati mu sms, pitati ga za savjet, požaliti mu se...i uvijek o njega dobiti razumijevanje, potporu ili savjet.
Svakodnevno Bogu zahvaljujem što imam nekoliko takvih osoba u životu. Zbilja su to osobe za koje bi GOTOVO BAŠ SVE učinio...Ja sam inače tip osobe, koja se preda do maksimuma za nešto ili nekoga do koga mi je stalo.
No problem je u prijateljstvu ako ono recimo nije obostrano jednako jako izraženo. Ne može se jedna strana truditi i trgati, dok se druga samo prepušta svemu, onak kak ispadne samo od sebe...
Glavna karakteristika prijateljstva bi trebala biti LJUBAV, a ona proizlazi iz međusobnog predanja i neprestanog i neupitnog DAVANJA.
Davanje, davanje i još davanja...a ne tražiti ništa za uzvrat...e to je pravo prijateljstvo.
Daješ, a ne tražiš...pravi si prijatelj.
E sad vi vidite sami da li ste pravi prijatelji nekome i da li u životu imate prave prijatelje oko sebe.
Jednu stvar vam mogu 100% garantirati...svatko od vas ima bar jednog pravog i uistinu istinskog prijatelja, koji vas bezgranično voli i nikad vas ni zbog koga i ni zbog čega neće ostaviti ni iznevjeriti...Dragi čitatelju, ISUS je taj tvoj prijatelj..nemam kaj drugo reći u vezi toga. Svi znamo tko je Isus i što je za nas učinio, što svakodnevno čini, a što mi činimo za njega...
U ovom trenutku bi štel komentirati da mrzim onu rečenicu: Pas je čovjekov najbolji prijatelj...jer ako smo do toga došli, da nam je jedno četvrnonožno njuškalo bez razuma najbolji prijatelj, onda mislim stvarno...
Moja slobodna pretpostavka je da vam se sve ovo čini malo pregrubo i prestrogo...možda ste i u pravu ako tak mislite...no uzmite u obzir sve čimbenike koji utječu na ljudske odnose; svađe, nerazumjevanja, drugi ljudi u tom odnosu, nesretne okolnosti i nepogodnosti, itd...i vidjet ćete da se uvijek sve vraća na onu osnovnu i najjednostavniju definiciju prijateljstva: LJUBAV - PREDANJE - DAVANJE.
Ja imam zbilja dosta ljudi koje volim zvati svojim prijateljima...njih volim i u srcu nosim na jedan poseban način. Dragi su mi, volim se družiti s njima, volim kad me posjete, kad smo zajedno i smatram da bi skoro sve učinil za njih.
Volim se šaliti s njima na jedan nama specifičan način... volim se susresti s njima i kroz kratki zagrljaj u njima osjetiti radost što su oni susreli mene... volim primiti poruku od nekoga, a da u poruci ne piše ništ drugo, nego: Bok, eto da ti se javim da znaš da mislim na te...
Sretan sam kaj me takve male sitnice mogu učiniti beskrajno radosnim.
No ulovim se i u trenucima kad baš i nisam sve ono kaj bi trebal biti prema svom prijatelju...i uvijek mi je žao zbog toga. Ponekad sam i sebičan, pa onda od drugih očekujem previše...pa kad to ne dobijem onda sebičnost preraste u srditost...a onda više nemre biti dobro.
No zato tu postoji elemenat razumjevanja i opraštanja koji onda izgladi iskvarenu stvar...
No sve u svemu...Hvala svim ljudima koji su važan dio mog života i bez kojh više ne mogu zamisliti svoju svakodnevnicu...vi znate koji ste to....bar se nadam da vam svojim ponašanjem dajem do znanja da ste to baš vi...
Hvala vam kaj ste pročitali, a sad budete i komentirali ovaj tekst.
Prijatelji moji, voli vas i na vas Božji blagoslov zaziva vaš Veco...
Post je objavljen 27.11.2006. u 20:32 sati.