Marketing
Škampi na češki način
DRAGI MOJI BLOGERI...već bi bio red da Vam se javim nekim novim postom, ili barem kratkim javljanjem. Ako još neki ne znaju...ja sam još kod svog dragog. Osim što sam pak od njega dobila jednu prekrasnu ružu, (ovaj put za razliku od prošle ova je roza boje s crvenim obrubima), imala sam tu čast da doživim još jedno iznenađenje, odnosno, kad smo stigli njegovom domu, dragi mi je počeo spremati škampe na buzaru. E, sada....za mnoge to baš nije neki posebni događaj al za mene Čehinju koja nikad nije jela škampe i koja je uz to izrijekom tvrdila da to nikad i neće učiniti...bio je to jako poseban događaj.
Naravno, ja ih nisam ni dodirnula samo samo iz prikrajka i uz dovoljnu udaljenost promatrala kako ih moj dragi priprema. A kad su bili gotovi, zapalio je svijeću i sve je sam servirao uz prikladno bijelo vino. Nekoliko škampi je očistio i stavio ih na moj tanjur. A ja? Primila sam jedan komad i oprezno ga prinijela ustima i onda, još opreznije, probala. Moji prvi dojmovi? Pa recimo dosta čudni jer sam osjetila u ustima skroz novi okus kojeg ne bih mogla s ničime, do tada, usporediti. Najviše sam uživala dok sam promatrala svog voljenog koji je na prekrasan način uživao u škampima...za razliku od mene, ha ha ha.
Često, čak prečesto, sam sve (skoro svaki zalogaj) zalila vinom...što je naravno, ostavilo određene posljedice na moju ravnotežu. A o tome će, malo detaljnije, pisati moj dragi...jer ja se, nažalost, puno toga ne sjećam.
Ja ću još samo napisati...da smo posjetili našeg dragog prijatelja (kuma i blogera) Miška koji nas je ljubazno dočekao i priredio ugodno druženje blogera uz neizostavnu Loricu koja je poprilično režala na nas i djelovala je vrlo opasno, ha ha ha. Ovim putem želim im se zahvaliti na veoma krasnom i prijateljskom dočeku (i u ime mog dragog). Hvala Vam dragi prijatelji, Hvala kume.
Sada se vi sigurno pitate kako je morao izgledati taj prizor: Čehinja, škampi i vino. A...?
A šta da vam pričam, zamislite nekoga tko mrzi pauke a u životu nije popio dec vina. Ludo i veselo.
Pa baš da škampi liče na pauka, i ne liče. Samo si im noge slične uz dodatak onih dugačkih i šiljatih kliješta. I sva je sreća da stan ima kružni tok pa kada sam uzeo poveće škampe, oni počeli škljocati kliještima draga se dala u panični bijeg. Učinili smo tako par krugova, polumaraton, što bi rekao moj kum Miško.
Kad smo tako škampe na mrtvo umorili bili su spremni za padelu. Predali su se i gotovo.
Sada bih ja još pričao kako je izgledala ta pijana buzara ali ne znam zašto, nakon buzare i prazne flaše pameti se izgubio svaki trag. Eto neka crna rupa nastala na hardu u glavi i gotovo...
Ipak još i sada čvrsto vjerujemo da su škampi na češki način bili nezaboravni.
Za uspomenu osta ova prekrasna ruža
Post je objavljen 26.11.2006. u 23:35 sati.