Ne ide mi u glavu. Ne mogu se pomiriti s tim da Stanko nikad neće bit moj.Samo se mučim. Ne mogu ni plakati jer još uvijek mislim da ima nade. Gdje je kraj ovom košmaru?
Sreli smo se. U petak.Bila sam pijana ko guzica. Samo se pojavio preda mnom. Zgrabila sam ga da porazgovaramo-nije se bunio. Uglavnom, rekao je da ima curu koju voli i ne želi ju varati (??) . Grozno ,sva sam uvenula. Ali rekao je još nešto-da je među nama bilo kemije ali da je to nestalo kroz neko vrijeme...i da nije skroz ravnodušan prema meni.
Pričali smo nekih 15 minuta -lice uz lice. Tako je dobro mirisao.Pobudio je moje osjećaje. Ostala sam opet bez riječi. Rekao je da možemo bit frendovi,zagrlio me i poljubio me u čelo. Rekla sam mu da ga želim poljubiti pa da mi onda kaže da je ravnodušan prema meni no odbio je i otišao je. Na kraju je rekao da ćemo drugi put o tome...jao jao jao.
Sve u svemu,nije bio uvjerljiv i nešto tu smrdi-mojoj frendici je prije tjedan dana rekao da bi ja bila prva osoba kojoj bi se on obrati da želi ozbiljnu vezu,a on ju ne želi. To bi trebalo značiti da mu je to djevojka "za zabavu". Čak mislim da sam ju vidjela.Ne, ne ,ne...On ni sam izgleda ne zna što želi. Za razliku od njega ja znam što želim--------njega------
i to sam mu i rekla ! Ne želim jebenog Krisa (kojeg mi je spomenuo) ni jebenog Maxa(koji me zvao u subotu) ni jebenog Johnnya Deppa (koji mio neda mira)
Nije ravnodušan kvragu !! Koji mu je onda kurac????!!!
Zašto ja nemam mira???
Post je objavljen 26.11.2006. u 21:46 sati.