Previše razmišljam i previše se zamaram... zato i jesam nesretna...
Želim samo plakati...plakati na glas a ne grcati u suzama i u strahu da će me neko čuti a opet,istovremeno i nadat se da će me neko čuti... jel nitko ne voli biti sam kad je nesretan... svi trebamo prijatelja... užasno je biti zaboravljen... nama treba samo neko da nam dokaže da nas voli i da mu je stalo...a ljudi su sebični i lakše im je postavit se tako da drugi misle da su bezosjećajni,da ih nije briga... i tako na kraju svi ostanemo sami... i nezadovoljni sobom,životom...i svi gubimo, gubimo i sve to prolazimo sami... stalno neke nove nade...a za koji qurac ta nada...samo se jos više razočaraš...bolje je ne nadat se... al kad se ne nadaš onda si stalno u nekoj tamnoj zasjedi i jebemu nikako da dođeš na onaj trenutak sreće,da ga konačno i pronađeš. Ljudi su zli, podli i ljubomorni,zavidni...hmm imam kontradiktoran naslov s obzirom na post al...nema veze...
Post je objavljen 26.11.2006. u 10:57 sati.