Hvala Bogu, štrajk je gotov. Nemate pojma koliko je teško biti u štrajku. Za kraj, evo priče o mom profesoru latinskog.
Moj profesor latiskog se zvao Milan Arsenić. Bio je markantan, sjedokos, već onda pred penzijom, uvijek u plavoj kuti. Porijeklom iz Sremskih Karlovaca, bio je đak tamošnje poznate gimnazije. Bog zna kako je završio kao profesor u mom malom gradu. Milan Arsenić je bio strah i trepet, bič božji i opća opasnost. Ali je bio beskrajno požrtvovan, marljiv i predan poslu.
Na prvom satu u prvom razredu ovako se predstavio: zovem se Arsenić. Milan Arsenić. Za marljive i pametne: Milan. Za ljenčine i tupave: Arsen. Nema Arsenić. Arsen, smrtonosni otrov.
Danas bi stoposto bio optužen za mobbing. Sjećam se kolege, neizlječivog ljenčine, recimo da se zvao Strgan. Taj je znao izvaljivati nebeske gluposti, a plan B mu je bio da se brani šutnjom. Arsenić ga je mrtav-hladan proglasio jedinicom za glupost. Pa kad je netko izustio nešto prestrašno, Arsenić bi znao reći: pa ne mogu vjerovati, ti si gluplji od Strgana! Kad bi se nesretni Strgan trgnuo i naučio koju deklinaciju, Arsenić je to znao cijeniti. Ali je i on imao plan B: ako je netko bubnuo kakvu glupost, Arsenić je podigao ljevicu kao Mate Parlov i kriknuo: drž'te mi ruku da ga ne udarim.
Jednom je pitao neki čudni akuzativ. Pola razreda nije znalo. Kako je koji neznao, tako je u njemu proključavao gnjev. Više nije mogao izdržati pa je pitao mene, štrebera, znao je da ću ja znati, da dokine mučnu epizodu. Znao sam. Ali se digla tolika fertutma da sam se zarekao. Istog časa sam zaustio da se ispravim. Uzalud. Arsenić je bio toliko izbezumljen od količine neznanja da mi nije dozvolio. Kaže: evo, pitam akuzativ, pa ne zna. A sad ću ga pitati cijelu deklinaciju i znat će. Papagaj! Eto to je! Papagaj! Ajde reci deklinaciju!
Nisam imao današnju pamet da odšutim; opet, imao sam toliko pameti da shvatim kakvo mi se poniženje sprema. Ipak sam deklinaciju izdeklamirao. Dalje, bolje da ne govorim... Trijumfalno mi je zapisao 1!
Ima nastavak. Idući sat pitao me nešto bezazleno, jedva dočekao da mi upiše 5 i gledao me onako prijateljski.
Milan Arsenić je na onom istom prvom satu s nama sklopio ovakav deal: što god ne znali, koliko god jedinica dobili, za ukupnu ocjenu 2 će uvijek biti dovoljno ako znate točno i precizno reći 10 poslovica i 10 sentenci. I svi su to znali, to je bio džoker svima dostupan. Tako da, ako dođete u moj mali grad, odmah možete sa svima naći zajednički jezik; ili ab ovo ili in medias res.
A ako pitate našeg Strgana i više, siguran sam da i danas zna: terra est stella. Galileo i Kopernik i svi se mogu na glavu postavit, ali Arsenić je bio jači.
Post je objavljen 25.11.2006. u 21:44 sati.