I s godinama ipak shvatiš neke stvari. Živiš za to da budeš u igri, ne samo da bi pobijedio. Ulaziš u zavrzlame jer ti je život dosadan ili zato što trebaš malo pažnje. I jebo mir, kome to još treba, samo nakratko zastajemo jer nam treba odmor. A onda opet BUM! Nova ljubav, stara ljubav, ma ko te pita, ideš. Probaš, hodaš. Ko sam ja tko su oni? Pojma nemam. Zaista upoznaš nekoga i poznaš ga, isti ti je ili različit od tebe, svejedno. Samo da se možete dobro isplakati, nasmijati, posvađati. Sve ostalo je samo faza.
Volim te! To je samo fraza. Koliko je samo tih koje volim. A koliko je samo onih koje mrzim, a svi se oni međusobno ne razlikuju puno.
Vjera, ufanje, nada... da sve to ide ruku pod ruku. Svi zapravo pjevaju o ljubavi, a ko ju kuži. Samo pristaneš ili ne. Uglavnom ne. Bar oni poput mene. Uvijek nađemo neku manu i ne gledamo dalje. Nije ovo, nije ono.
K vragu ni on nije taj.
Post je objavljen 25.11.2006. u 00:10 sati.