Marketing
DARVINOVA TEORIJA
U ovoj priči će se naći i po koja “F…Word” što bi rekli braća Englezi. ‘Bem li ga ponekad se bez psovanja ne može.
Teorija je ipak samo teorija, ali kada se neke stvari potvrde u praksi teorija dobija na značaju i u težini. Za taj proces verovatno postoji i neki stručan izraz koji ja ne znam, no bilo kako bilo opisaću vam jedan period mog života sa svim očitim naznakama gore pomenute teorije.
U suštini samo “Lišavanje slobode” i pritvaranje mi i nisu toliko teško pali, ali brate čučavac…čučavac je već nešto! Gde li nestade WC-šolja, poznata mi civilizacijska tekovina? – naivno se zapitah.
Eto takva su bila naivna razmišljanja robijaša – pripravnika kakav sam bio. Smešno zar ne?
Pa sama logika stvari je nalagala da uvidim da WC šolja može da se razbije i onda da se tim usranim krhotinama lepo čovek iseče!
I eto problema, a problemi priznaćete ama baš nikome ne trebaju! Iz istih praktičnih razloga oduzete su mi i pertle (da ih ne bi pojeo umesto špageta), zatim sat (da ne bih mogao da odredim gde je sever što je sigurno iz nekog razloga važno) i naravno kajiš (zbog predpostavke da ću se ugojiti od zatvorske hrane pa bi me kajiš samo žuljao). Nekako sam uspeo da shvatim da je to ipak za moje dobro i moju bezbednost. Daleko od toga da nisam mogao da se isečem prozorskim staklom ili obesim bilo kojim komadom odeće ili pak da ostanem da sedim dok komandiri ulaze u “moju” samicu (onda bi me oni ubili od batina), no kome je do samoubojstva u ćuzi? Čak i da vam se ne živi baš previše budite sigurni 110 % da će te uspeti u svojoj suludoj nameri, jer ako preživite spremite se da posle doooobrih batina provedete nekolicinu dana okovani u lance za pod… No vratimo se mi na čučavac. Retorički, ne fizički.
Trebalo mi je od prilike “godinica” da se ponovo dokopam trona tj. WC šolje. Baš dok sam ne tako davno jednog sunčanog popodneva sedeo na “prestolu” kao i mnogim velikanima slavne istorije, poput proviđenja shvatio sam Darvinovu teoriju. Na delu – što bi se reklo.
Eto, na početku mog razvojno – robijaškog puta za vreme hm, “vršenja velike nužde” bio sam na nivou primata – povijen. Za expresno kratak period evolouirao sam i sada “te stvari” radim već polu-uspravno, da ne kažem sedeći. Naravno, već mi je i sasvim jasan pravac evolucije i šta ću postati jednog dana.
Biću političar!
I sraću uspravno – al’ na usta.
Posted by Jole
Post je objavljen 24.11.2006. u 21:43 sati.