drugi postic je za mog ka prijatelja....
..nedostaje mi ON....nedostaje mi onaj vragolasti smiješak
koji mu se pojavi na licu kad me ugleda u BLIZINI..
..njegove šale na moj račun
koje su najćešće grozno bezobrazne..
..njegove priče....
njegova spontanost i sposobnost
da od svakog trenutka napravi malu čaroliju....
.....(to je upravo mi tako....)
..zavaravanje..
ma ljubavi moja...
ovo mi sve izgleda ka zavaravanje same sebe....
pih....da ja nisan zaljubljena...
ma lazen samu sebe...
pokusavan se uvijerit da mi vise nije stalo do tebe...
pokusavan tebi pokazat to...
da onda ti mos "dijelovat"...
da ti svatis sta gubis...sta gubimo...
ali mi ne uspijeva...
jer negdi duboko u sebi si mi jos drag...
skoro svaku vecer...ma sta skoro...
svaku vecer te sanjan...al ozbiljno...
i nemogu objasnit te snove...
ali ti si u njima...
jednostavno nemogu tako brzo zaboravit
sve sta je "bilo s nama"....
ono sta smo prosli...
i onda kad vidin tvoju sliku...
jednostavno mi suze
navru na oci....neznan zasto...
toliko stvari vezano za tebe
ne mogu objasniti...
a pogotovo ovo zadnje vrime...
ovo kako se ponasamo...
jedno prema drugom....pa cekaj...
ti i ja smo prijatelji...ili nismo?...
jer mi se cini ka da smo posvadani...
jedina nasa komunikacija je kad se svadamo...
a di su nestali oni slatki pogledi...
oni lijepi iskreni osmijesi...
ono veselje...iskrenost...briznost........
to je sve ostalo iza nas...
negdje smo to ostavili na putu...
ali srico...tribamo to sve pokupit...
jer to je ono sto nas je gradilo...
sto nas je drzalo zajedno...
jel tako da je bolje da se ne svadamo...
da sve bude lipo ka i prije...
mozda je problem u meni...neznan...
ali ti mi to moras rec...
moras mi rec di san falila...da to provan ispravit...
a ne da se svadas s menon...
i ja s tobon...
jer ti si se parkira u mom srcu...
imas svoje rezervirano misto...
i koliko god ti puta odlucia otic od mene...
to misto ce bit tu...misto samo za tebe...
i nikad ga nece zaminit ni jedan drugi...
jer niko nije ka ti.......
bubavi...jos mi je stalo do tebe...
i ne zelin da sve nestane poput dima...
bar da imamo ono nase prijateljstvo...
prijatelju...
nadan se da cemo ispravit tu pokvarenu stvar...
______________________________________
zagrljaj
samo jedan snazan zagrljaj
trebam
da ce sve biti bolje konacno
kazi mi
drzi me u narucju svome
budi tiho
ne odlazi
ne pustaj me dugo
samo jednom sapni
volim te
da ti je barem malo stalo
pokazi mi
pusti da suze teku mi niz lice
ne brisi ih
dovoljna mi je toplina tvog tijela
dodirni moj dlan
stisni ga
kao da me jos uvijek volis
ne pustaj me
budi tu barem jednu vecer
tu uz mene
i moje slomljeno srce
Post je objavljen 24.11.2006. u 09:47 sati.