Marketing
kiša.....
I walk in the air between the rain through myself and back again
Where? I dont know
idem ja tako u srijedu oko šest sati prema gradi...ne izgledam ljepo....briga me zato.... i pada kiša... mmda.! i idem ja gledat malo ljude...i ide starije žena.. i več zamjetih iz daljine da gleda u pod...možda zbog kiše.... vjetra...al ja nisam gledal u pod....neznam...i dođe ona u blizu mene, pogleda ispod kišobrana i dobaci neki pogled pun očaja " možeš li mi možda pomoči?"... da mi je znat njene probleme..... i idem dalje... i korzo je tu... i ljudi tu izgledaju nezadovoljno..ipak...pada kiša,ne?
al dobaci mi još nekoliko osoba takav pogled....
All the lonely people, where do they all come from?
All the lonely people where do they all belong?
i gledam kako prolaze....i gledam im lica..i vidim da traže samo nekog tko če ih pogledat....da im nešt fali.. treba...šteta kaj ljudi tak slabo mare za druge ljude...samo malo pažnje... je potrebno da usrečiš neke ljude.... al nit malo pažnje? idem gradom...več prije... i vidim... roditelji s klincem....
on - mama,tata... gledajte što mogu!! (on na zidiču)
oni(nit se ne osvrnu) - da,da...
on(kuži ignore) - al dajte pogledajte...hop...hop(skače po zidiču)
oni - daj ne radi gluposti i doči smjesta ovamo....(odvode ga)
dal oni imaju djete zato da im donosi papuče? kaj če im djete ako su takvi(govna) prema njemu?' mislim gdje je tu ljudskost.....ako ga nisu htjeli, nek ga rađe daju.... ako to djete nije dobivalo ljubav od svojih roditelja.... bude dobivalo od nekog drugog....
ljudi su ponekad previše egocentrični...misle samo na sebe... dok skužim da sam i ja to napravil...mislim si... fuj čovječe..pa kakav si to postal? shvatil sam da dobivam puno previše...al neka navika me drži tu da oču više....glupe navike...imam dovoljno i previše...imam sve....sve....da dobivam još...djelili bi drugima....jer stvarno imam sve....imam curu koja mi pokazuje da je zanimljiv život....koju jako .
.!!! imam i prijatelje koje volim i koji su dobri prema meni...imam starce koji su mi kul... nema dobre ocjene...al sam si dobar s profama.... i nisu ocjene sve kaj postoji...imam hobi..imam stvari koje volim, i koje ne volim....ljudi ustvari ne kuže kolko imaju...i traže ponekad previše.... uključujuči i mene....al se trudim da budem uvjel tu za sve...i znam da imam ljude koji su tu za mene uvjek.... i to je sve što je bitno!
Ako te potražim pogledom - pogledaj me!!
Ako te dodirnem svojim rukama - zagrli me!!
Ako te dodirnem svojim usnama - poljubi me!!
Ako ti želim nešto reči - poslušaj me!!
Ako se osječam bespomočno - pomozi mi!!
Ako se osječam usamljeno - prati me!!
Ako se osječam zalosno - utješi me!
Ako se osječam obeshrabreno - osokoli me!!
al pazite....možete dobivat i premalo! a to nije baš dobro...vjerujem...da...kolko radiš za druge... očekuj toko natrag...iskren osmjeh je čisto dovoljan...zadovoljna lica su najbolja zahvala za nečiji trud.... treba bit sretan...ne se žalostit s nepotrebnim stvarima...ako imate probleme..rešite ih.... ne živite u prošlosti... al ju nemojte zaboravit(osim ako je traumatična)..povjest je učiteljica života! ne ponavljajte pogreške... ah..to je to.... za sad.... nadam se da su svi sretni...a ako nisu....icq i msn mi piše pored...neki ga imaju...možda mogu pomoči... ne volim dok su ljudi tužni....
Post je objavljen 23.11.2006. u 23:04 sati.