koliko god bih htjela posvetiti ovaj naslov profesorima i vladi, moram priznat da mi odgovara ovaj mali odmor koji smo zbog štrajka dobili. nadam se da ga nebuju prekinuli u čet. ili petak jer meni se neide u školu. ionak sam u lošem psihičkom stanju i nisam baš prisebna ovih dana. u pon i utorak smo se puno smijali i sve je bilo nekako idlično, no danas se osjećam tako usamljeno i tužno. nemogu si pomoć. cijeli dan me vucaraju po svukud i samo me iskorištavaju.. pa nemrem više nisam ja robot. samo želim malo mira i ljubavi, zar je to tako teško za shvatit. moja petrica se sad naljutila na mene jer nisam s njom na kavicu išla. al nemrem tako sam umorna i pokisla da je to nenormalno.Osjećam kako polako umirem i kako se polako topim i nestajem. nestajem u mnoštvu i pretvaram se u malu sitnu točkicu koju svi gaze i kinje, a ja to nemogu podnijet. svima cvjetaju ruže i sija najsjajnije sunce na ovome svijetu iako se na nebu nevidi, a meni pada tuča iz dana u dan, a ja nemam snage trgnut se i obraniti. možda je sve ovo samo vezano za pms, a možda je to jednostavno tako suđeno. jedna mi je žena rekla da ću biti sretna tek nakon 30 godine i da mi moje ime donosi nesreću, što je pomalo ironično s obzirom da ja volim svoje ime. možda je tako sastavljen veći plan za sve ljude, a kraj mene je zapisano da ću patiti i plakat do 30, a možda i duže. tako sam se veselila suboti jer je trebala biti posebna no sad mi je svejedno jer ionako ja zadnja ulazim u plan i to ako me se sjete.
pozdrav od mene do nekih boljih i sretnijih dana... ne brinite bit će to prije moje tridesete..
MUKI
P.S. TKO GOD KORISIT NAŠ BLOGIĆ I OSTAVLJA OKOLO KOMENTARE PO DRUGIM BLOGIĆIMA, MOLIM VAS DA PRESTANETE. AKO ODLUČITE NASTAVITI TO RADIT MOLIM VAS DA NAS NE OGLAŠAVATE JER ĆETE NAM BLOKIRAT BLOG A ONDA JADNA VAM MAJKA!!!!!!!
Post je objavljen 22.11.2006. u 18:06 sati.