Eto da, svakim danom sve više shvaćam da je život tolika komplikacija da to nije normalno...Ponekad me strah svega toga, no ipak se ne dam, suočavam se sa svime što mi se ispruži na putu..Pokušavam. To je dovoljno ponekad. Al sad trenutno me druge stvari muče. Neke stvari koje sam rekle da me nikad ne smiju sputavat u životu. Ali eto, ispada drukčije..Ja znam, svi ćete reći, moraš proći i te "ljubavne jade" , ali ja nisam takva osoba koja si dopušta da je takve stvari muče, i da sa takvim stvarima gubi razum i živce. Ne mogu to. Ali što je najgore, nisam zaljubljena, ne sviđa mi se ne znam ni ja kako, ali me nešto drugo unutra muči. Nemam pojma šta je to! Ne znam. Kad ga vidim , ne događa se ništa posebno u meni, kao što bi to trebali biti leptirići ili ne znam ni ja što, nego eto, samo ga pogledam i to je to. Hladna sam. Ali ne tako jako. Osjećam da nešto čudno kuha u meni. A kad on pogleda! Nema trnaca, samo neko zadovoljstvo. Šta je to? Neki novi osjećaji? Znam, sviđa mi se bar malo, ali ja sebe uvjeravam da mi se to ne smije događati jer nikad ništa neće biti. Nikad on neće išta htjeti. Nikad mi neće prići. Ali što je najgore, njegov broj mobitela stoji u mom imeniku. Njegova poruka stoji u mom mobitelu. I šta da si ja sad mislim? Da se ponadam bar malo? NE! Rekla sam da neću, sto posto. Jer sam takva. Borim se sama sa sobom, i uspijevam. Iako se izmučim kasnije sam zadovoljna rezultatima.
Do sad je sve bilo na polju ljubavi savršeno. Uvijek je netko postojao kraj mene, al ne u smislu da sam uvijek bila s nekim. NE. Nisam takva, dečko mi se stvarno mora svidjeti, da išta bude. Bar malo da me privuče s nečim. Ponekad sam se znala natjerati da mi se svidi dobar dečko jer sam se već bojala da sam hladna, da nemam osjećaja. Ali sad tek shvaćam da ne mogu imati neke snažne osjećaje s 15 godina, i drago mi je..
A ne znam, možda se sve to čini glupo, možda nisam ni uspjela sve napisati kako sam htjela i kako razmišljam, al lakše mi je kad sve to prebacim na papir. Kad se ispucam.
Idem sad. Bože mi pomozi da me prođe taj "čudan" osjećaj, samo da se ne zaljubim u krivu osobu, u kretena. Samo to ne! I da zapustim školu možda? Ma! Nema šanse!
Post je objavljen 22.11.2006. u 09:57 sati.