Marketing
Tužna/Sretna sam
Danas ni ja dan totalno čudan. Kad sam krenula u školu, bilo je sunce. Sad je kiša. Nije mi padalo na pamet što bi mi se moglo dogoditi večeras.
Škola mi je završila u 19 sati. Otišla sam sva sretna čekati frendicu ispred gimnazije jer je s njom trebao doći Matija. Kristina, moja imanjakinja i frendica, nadimkom Gljiva
izašla je iz škole i kao ono furka sve ono ok, kad me odvukla u stranu, dalje od ostatka ekipe, i kao kaže: moram ti nešto reći. I, normalno, ja sam skužila da je riječ o Matiji (svi koji me imalo poznaju zaju da sam luda (bila) za njim). Gledam šta je, ponadala se ja nečem dobrom, kad ono: "Matija ti ima curu.". I, normalno, ja ne bih bila ja kad ne bih počela plakati ko' luda. I tako sam ja sa slapovima na licu samo prošla pored Matije i otišla na stanicu da čekam bus. Gljiva (kojoj sam se nakon udarne vijesti istrgnula iz ruku), dotrčala je s još jednom mojom frendicom do mene i pokušala me tješiti. Ali ja sam plakala ko' luda. Nitko tko me vidio u tom trenutku ne bi pomislio na ono što se meni dogodilo, nego na nešto gore.
Samo ne znam šte ću napraviti kad ga sljedeći put vidim. Da li ću samo proći pored njega ili ću ga pozdraviti se kao da se ništa nije dogodilo, da nisam povrijeđena, da mi se ne plače kad ga vidim jer mi je davao lažnu nadu. A činio se tako dobra osoba, ona koja nikad ne bi nikoga povrijedila......
Post je objavljen 22.11.2006. u 00:15 sati.