Prije svega - Marko, ne znam zašto, ali ne želi mi čitat tvoj blog. Ništa mi se ne pojavi, ostane sve bijelo. Inače, htjela sam ti ostavljat komentare. Val mi je puuuno pomogla, i puno, puno ti hvala šta si ju pustio da ide samnom. Btw - nisi mi smio reć da Dudu garant odlazi na kraju! Sad ću bit u bedu...
Mario, ljubavi, ni tvoj blog mi se ne očitava! Hvala ti za komentar i sve! I onaj Nikola... s njim ti ništa nije, ne brini!
Val, mob mi je super, hvala ti još jednom i zahvali roditeljima.
Tea, daj molim te....znaš ti kaj.....samo pitaj i ništ ti nebu!!!
E da nek mi svako u komentaru ostavi di planira za novu! Tea, Val i ja smo mislile da se skupimo nas 3 s Rahle. A sad... pošto je Tei iskrsnuo Ante, a meni Mario, Val je već otprije s Markom, mogli bi svi mi i Rahle s nekim svojim (Rahela pozoveš si nekog dečka i uživaš s nama). Jedini problem je to kaj ne znamo di, kod koga!
A današnji dan... Sve je pokvarila prokleta kiša! I svi su bili živčani jer pada.
Prvi sat sam imala tjelesni i konačno smo radili nekaj normalno (kolut naprijed, zvijezdu i stoj)! Kad sam se iz dvorane vračala u školu, na ulazu je bio Filip i pričo (i pušio) s jednim frendom. Kad me vidio reko je 'Bok Monika', rekla sam mu bok i išla u učionicu (usput sam čula da je Filip tom drugom reko nešto u vezi mene, al ne znam kaj, vjerovatno nešto da sam i ja rapperica). U učioni nije bilo puno ljudova, al je neko reko da redari moraju obrisat ploču i onda sam se sjetila da sam ja redar! To mrzim!!! Al dobro, ak nisam već crkla, nebum ni zbog tog. Jedino sam bila sretna jer se Martina ošišala i sad ima neke jadne šiške, kako joj je gadno!
Dario i Beky su me tražili adresu bloga, baš me zanima oće navratit malo il ne!
Dok sam čekala Teu na glavnom (išle smo zajedno doma), neki idiot, ma pedofil, užas.... uglavnom:
dođe on meni bok, ja ga pogledam, nasmijem se i skrenem pogled. A on opet:BOK!!! onda sam mu i ja rekla bok. pa mi je počeo objašnjavat:pa daj se smiri malo, pokušavam se upoznat s tobom, nisam ti ja onakav tip koji bi samo tak se upoznavo na željeznici; ja njemu onak:aha.....
Pa mi je pružio ruku i reko:Mladen. Ja njemu:Monika. Pito me otkud sam, rekla sam iz Gajnica. Nije znao di je to pa sam mu objasnila i reko je da je on na drugoj strani zga. I onda bez pardona:oćeš zapisat moj broj? Naravno da sam mu rekla da neću. A on pa zašto, nisam ti ja onaj tip... Samo sam mu rekla da imam dečka, reko je aha, imaš dečka...sve pet...sve je ok..., al pa daj si zapiši broj. Opet sam mu rekla ne. Onda se malo smrio. Reko je: ''kak hoćeš. al si malo razmisli. sutra ćeš se probudit i reč-evo, vidiš, baš sam mogla uzet broj od onog dečka.'' U sebi si mislim: je, da - sanjaj!I uopće nisi dečko, čovjek izgleda ko da ima 25 najmanje. I opet me pito da kaj neću uzet broj, rekla sam ne. Pogledo me,nasmijo se i reko:''A da znaš kak je slatko kad me gledaš!!!'' I otišo. Da znate kak mi je lakše bilo! To mi je bilo prvi (a nadam se i zadnji) put da mi se tak neš dogodilo.
I tako... idem sad, al I'll be back soon. Pusa svima!
Post je objavljen 20.11.2006. u 20:51 sati.