Marketing
Your brain is like the maze you can never escape...
Sutra je divan dan.Ne idem u školu,kako ne bi bio divan.Samo što će mi simpa malo nedostajati.I one frendice koje ne mogu izostati.Nama je ravnatelj jedva dočekao dati opravdane.Razumljivo,mi smo tu istinski trn u očicama našeg milog ravnatelja.Tko mu je kriv,kakav režim u školi provodi,sram ga bilo.Pravi zločinački um.Usput,sutra pišemo kontrolni iz prirode.Znam da bih dobila čistu peticu.Ali knjigu nisam ni pogledala.Evo što se dogodilo.Fosil je preživio doba najgorih dinosaurskih terora pa je sada neustrašiva.Nju ipak nije lako zavarati sa onih nekih 500000000000000000000000000 godina iskustva.
Ona je i mojoj mami predavala.Pustimo sad nju.Punxy je danas u školu donijela svoj prsten raspoloženja.Kad smo se vratili sa tjelesnoga pocrnio je kada ga je stavio.Meni je bio ljubičast-to znači da sam jako sretna.Mislim da i sami shvaćate što crna znači.Svi smo od nje zahtijevali da vidimo koja će nam biti boja.Na kraju je ozbiljno požalila što ga je donijela.Danas smo imali rasku.Zapravo nismo jer je došla pedagogica da nam ga održi.Mi se jadni uplašili(pedagogica kod nas ima status troglavog zmaja) jer nam je raska baš neki dan tako reći prijetila da ako se ne poboljšamo i bla bla bla(pa ne mislite valjda da sam slušala?).Sve u svemu došla je pedagogica.Onda smo se kao podijelili u te neke grupe pa skupa pisali neka pravila itd. i lupi pedagogica tko ima lijep rukopis u razredu.I na mene jadnu pokazali,izdajice jedne.Tako da sam sad dobila zadatak(ma blago meni)da na neki tvrđi papir to nešto napišem.Zaključila sam da ću morati opljačkati kabinet likovnog da bih našla taj papir.Ma jesam pametna,tko će mene dati.
Post je objavljen 20.11.2006. u 20:39 sati.