Marketing
Neću beštimat ...
Tako mi i triba ... kad virujen "onome bez duše" ... Ovi post pišen evo već treći put. Valjda će mi sad i Bog pomoć. Najpri, u subotu, osamnaestoga, tija san napisat koju besidu. Sram me reć, zaboravija san, na godišnjicu pada Vukovara, ali sitija me brod u boci, a i pusti lumini, zapaljeni uz cestu, ka spomen na one mrtve ča su i svi zaboravili, a najviše oni ča i se najviše i moraju sičat, da se poslužin modernin i izlizanon terminon, po "zapovidnoj odgovornosti".
¸
Skužajte me, slika je malo mutna, znan da san ovo triba slikat sa stativon, ali nije mi ga se dalo nosit sa sebon. Razumit ćete me i ovako ...
Doša ja doma, pun entuzijazma, ali, ... "... no way, jose ..." www.blog.hr ne daje znakove života. Mrtav! Uf, lipo je počelo. Čekan, čekan, čeprkan ja dalje po bespućima interneta i više me štufalo čekat. Ostavija san za drugi dan.
Lipo mi je nedilja počela! Citirala je Vinka samu sebe, od nazad godine dan. Ujutro, još je mrak, a ona skok na posteju i skači malo po meni, malo po materi, digi se mama, digi se tata! 
Vinka, još nije sedan uri! 
Ma kakvi. Mali Bin Laden nastavja skakat i onda nima druge, triba se ustat. Od živac mi se više nije ni spavalo. Iša san odma kupit kruv, pa je po pekare palo u nesvist kad me vidilo u nediju ovako rano na noge.
Oli se ča dogodilo? 
Oli je di gorilo nočas?
Ajme ča lipo izgledaš, a zašto ti livi podočnjak držiš u žepu? 
A zašto si tako nervožast, oli ti mala ne da spavat? 
Sad bi najboje bilo da meknen koju sliku od nervoznoga dobermana, ali isto su mi draži ovi naši, domaći, pametni, koji njanci ne piju mliko iz terine, vengo drito iz tetrapaka. Pa neka mi ko reče da pas diko nije pametniji i od čovika. I znan puno takvi. Pasi, naravno! 
E, onda san uvečer seja za makinju. Blog radi. Super! Ja pišen. Super! 
Ideje same naviru, slova letu na ekran ... ups! Opet Dižgracija. Zablesija, sad višje ni ja ne znan ko, je li ja, je li moja makinja, je li blog.hr, ali rezultat je isti, pomaže samo resetiranje "#$%&/ PC-a.
Nima, kad mi nije suđeno, nije mi suđeno. Kvragu i PC.
Kako mi je nedilja počela, tako i završila.
Ali, kako u svakome zlu jema i zrnce dobra, tako san i ja, gledajuć skupa sa Vinkon, otkrija jedan pravi film.
Ice Age 2: Meltdown, olitiga po našu: Ledeno doba 2: Globalno zatopljenje.
Evo vako je izgledala, otprilike Vinka dokle je gledala film. Njanci trepnit!
A ja? Nije me Zakonita njanci uspila slikat kako san se vaja po podu od smija. A zašto me nije uspila slikat? Zato jerbo je i ona krepavala od smija. Eto, vidite da nikad ne znate zašto je ništo dobro. Da nije krepava blog, prošlo bi još puno vrimena dokle bi ja naintra pogledat oti film. Zdravi mi i veseli bili ... 
Post je objavljen 20.11.2006. u 09:30 sati.