Sigurno se pitate šta... Pa napokon se spajan iz kuće, sa svoga kompa, nema više jebene knjižnice, neće me više gledat...A inače, danas je bija jedan od onih dana, kada mi doslovno odlutamo od svega, pustimo mozak na pašu, ili bolje da rečen dopizdilo mi je brate više sve, čak san na trenutke mislija da se sve oko mene ruši ka kula od karata. Samo znan da više neću svima sve govorit jer ritko ko ali baš ritko ko može čuvat tajne... nije lipo kad te povride, nikako nije lipo i nemogu svatit sljedeće: nekoga uvride moje "šale" a kad oni počnu vriđat, ja bi ka triba mučat i nikom ništa, e boga mi neću mučat jer uvik ću reć ono šta oču.
I želin se ispričat krvopiji jer san malo bija ljut na nju, jube moja nemoj se jutit ti name dobro si rekla da bi bila šteta da sav trud bude uzalud.
Inače neda mi se više pisat, pozz svima koji me čitaju, jojin vas sve...